Duelovanje: „Iz mrtvog ugla“

Duelovanje se ovoga puta u Delfi Kutku vodilo između Marije i Tanje povodom romana „Iz mrtvog ugla“ Ivane Dimić. Slede utisci koje su podelile sa ostalim članovima.

Naslov knjige i zašto smo izabrale baš nju?

Мarija: Izbor je bio sasvim slučajan. Ništa nisam čitala od Ivane Dimić, a od Tanje sam dobila preporuku za njen roman „Arzamas“.

Тanja: Knjigu sam izabrala jer volim kako Ivana Dimić piše.

Alternativni naslov ili podnaslov knjige bi mogao da glasi:

Мarija: Pa... mislim da je odabrala odličan naslov. Ako bih baš morala da nađem alternativu naslovu, to bi onda moglo da bude „Mi, nerođeni“.

Тanja: „Trojstvo“.

Knjigu bismo preporučile svima koji vole…

Мarija: Svima koji vole zanimljive, neobične i smele knjige.

Тanja: Prevode Gordane Velmar-Janković i kako pišu Goran Petrović i Svetlana Velmar-Janković.

Naši utisci o radnji:

Мarija: Sjajna knjiga. Puna mudrih misli i nadasve zanimljivih likova. Glavni likovi su Đavo i njegova ekipa (malo podseća na „Majstora i Margaritu“), preegzistirajuća osoba koja je utrostručena kroz knjigu u svom nepostojanju (ne umem da objasnim drugačije), majka koja nije umela da ih rodi i otac koji je mrtav već dva veka (sasvim dovoljno da privuče svakog potencijalnog čitaoca). I, naravno, sveprisutna, epohalna borba dobra i zla.

Тanja: Izraz „mrtav ugao“ označava prostor u vidokrugu vozača koji nije pregledan tako da je gotovo nemoguće videti vozila koja se kreću pored, ma kako da su postavljeni retrovizori. Sa druge strane, iz mrtvog ugla vozilo je vidljivo. Tako i u knjizi „Iz mrtvog ugla“ pratimo priču troje nerođenih, nama nevidljivih, ali koji savršeno vide i sagledavaju naš svet. Nerođeni, nevidljivi, svi oni prošli, oni koji nisu bili, oni koji će tek biti. Priču nam, svako iz svog ugla, govore monah Ilija (Ana), Blizanac i Drina. Da li su oni Vera, Strah i Istina, ili Strpljenje, Sumnja i Razum ili tri alter ega same Ivane, do kraja ostaje na našem doživljaju. U svakom slučaju, Zlo u vidu Đavola i njegove družine mogu da nadvladaju samo kada se ujedine.

Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas:

Мarija: Volim kada me knjiga natera da istražujem i razmišljam o njoj nakon čitanja. A ova je kao stvorena bila za to. Prvo sam se pitala ko je taj ruski pisac koji je navodni otac glavnih nerođenih junaka ove knjige. Sledeće što me je mučilo je pitanje šta su glavni junaci. Shvatam da je Ilija nematerijalizovan i da je stvorio i neimenovanog brata blizanca i sestru Drinu, ali da li su oni nerođena deca žene koja je predstavljena kao njihova majka ili su nerealizovani likovi čoveka koji je predstavljen kao njihov otac i koji je bio ruski pisac iz devetnaestog veka?

Тanja: Podsetilo me je na ono što je bitno.

Šta nas je najviše iznenadilo:

Мarija: Neobičnost i jedinstvenost likova. Mnogi su pisali o likovima u sadašnjosti, čak i o likovima koji su bili mrtvi, ali se nikada do sada nisam srela sa preegzistirajućim likovima.

Тanja: Sam početak i akteri.

Šta nam se nije dopalo:

Мarija: Sve mi se dopalo. Likovi, radnja, zamisao. Možda bih volela efektniji kraj, ako baš moram da nađem zamerku.

Tanja: Sve mi se dopalo.

Junak iz knjige kog bismo najradije pozvale na večeru i zašto:

Мarija: Moram da priznam da, koliko god mi bili simpatični Đavo, Bezočni i Psoglavi, sigurno bih na večeru pozvala Iliju, prvog od troje nematerijalizovanih.

Tanja: Sve troje dece. Jer oni su nerazdvojni, oni su trojstvo.

Rečenica koja nas je podstakla na razmišljanje:

Мarija: Nesumnjivo je to jedna rečenica koju je izrekao Đavo: „Sviđa mi se da boravim na Balkanu. Ovde više odavno niko ništa ne misli, pozorišta su ugašena, bioskopi ukinuti, a muzeji zatvoreni, univerzitetske diplome se kupuju na pijaci, kriminalci su džet-set, prostitutke intelektualke, vrlo zabavna sredina laka za osvajanje.“ Da li smo zaista toliko posrnuli?

Tanja: „Dovoljan je jedan dan sa mirom u duši i ljubavlju u srcu pa da se čoveku povrati sva snaga i da sve dođe na svoje.“

Tri reči koje najbolje opisuju knjigu:

Мarija: Neobično, smelo, hrabro.

Tanja: „Književnost pobeđuje smrt.“

Kratak zaključak o knjizi:

Мarija: Ivana Dimić se uhvatila ukoštac sa pisanjem jedne vrlo neobične knjige i, kako ovo nije žanr koji obično čitam, gotovo sam bila sigurna da mi se neće dopasti, a uspela je da me zainteresuje i da mi se svidi.

Tanja: Moj prvi susret sa književnošću Ivane Dimić bio je roman „Arzamas“ za koji je dobila Ninovu nagradu. U njemu Ivana prikazuje život sa dementnom majkom. Sa druge strane, „Iz mrtvog ugla“ je univerzalnji, razmatra pitanja savremenog društva. Ipak, pre svega, roman „Iz mrtvog ugla“ je oda književnosti. „Književnost je apsolutna sloboda.“

Tri pitanja koja bismo postavile autorki knjige:

Мarija: Ko je ruski autor iz devetnaestog veka?
Ko je ruski autor iz devetnaestog veka?
I ko je ruski autor iz devetnaestog veka?
Toliko me je namučilo to pitanje...

Tanja: Ko je pisac za koga se majka „udala“?
Ko je otac?
Ko je pisac koji je zlo zarobio u svoje pripovetke?
Tri pitanja, odgovor isti.

Autori: Marija Trajković i Tatjana Kisa
Izvor: Delfi Kutak