Duelovanje: „Diva: Marija Kalas“

Kada su se Jorgos i Evangelija iz Grčke preselili u SAD, ništa nije ukazivalo na to da će dobiti devojčicu koja će obeležiti čitavu muzičku epohu. Marija Sofija Ana Sesilija Kalogeropulos, punačka, nesigurna, nevoljena devojčica, postala je obožavana Marija Kalas, la diva assoluta, boginja.

Iako je na profesionalnom planu doslovno cvetala, na privatnom je venula i postala diva slomljenog srca.

Premda je ostavila neizbrisiv trag u svojoj branši, upamćena je po pogibeljnoj vezi sa milijarderom Aristotelom Onazisom koja joj je umnogome obeležila život.

Brankica i Nataša, članice Delfi Kutka, jako su se obradovale što će ukrstiti pera i zajedno čitati ovaj roman. Iako im se književni ukus uglavnom poklapa, te su im utisci o određenim knjigama slični, i te kako umeju da se raziđu i žustro brane svoje stavove, pa često imaju pravi mali okršaj.

Dakle, udobno se smestite... ovo će potrajati!

Za koga je ova knjiga?

Nataša: Ova knjiga je za sve one koji vole biografije. Ili trač kolumne. Zanimljivo je znati kako su se poznati, nama nedostižni ljudi kojima se divimo, ponašali u određenim situacijama. Ovakva dela nam ih približavaju i dokazuju da su i oni samo obični ljudi od krvi i mesa.

Brankica: Ova knjiga je za sve one čitaoce koji vole biografije, životne priče ljudi koji su imali bogat i sadržajan život, koji su fascinirani izuzetnim ženama poput Kalasove, koje su ostavile trag u nekom segmentu društva, kao što je ona ostavila trag u muzičkoj umetnosti. Takođe, verujem da bi bile interesantne i čitaocima koji vole istinite priče, ili priče o slavnim ličnostima, ispričane na ličan i privlačan način, ne suvoparan način opisivanja nečijeg života, puko prepričavanje životnih događaja, niti statističko nabrajanje. Marlijeva se potrudila da priču začini ponekim pikantnim detaljem, koji svima nama znaju biti interesantni, da nam približi Kalasovu kao normalnu ljudsku figuru sa svim njenim manama i nesigurnostima, što nam priču o njenom životu čini bliskijom i zanimljivijom.

Moj globalni utisak o radnji...

Nataša: Nema tu sad onoga – ovo mi se svidelo, a ovo nije, kraj je mogao biti srećniji i tako dalje. Ovo je zapis o jednom životu, izuzetnom, a tako običnom. Na ovo nemam konkretan odgovor, jer sve što bih rekla bi zvučalo kao osuđivanje i zameranje Mariji na nekim odlukama. A ko sam ja da sudim?

Brankica: S obzirom na to da je ovo biografija o Kalasovoj, te je reč o njenom životu, nema tu nekog posebnog utiska. Zasigurno je živela zanimljiv i dinamičan život, često posmatran pod lupom javnosti, što ga je činilo često veoma napornim i, usudiću se da kažem, povremeno nepodnošljivim.

Moj utisak o završetku knjige...

Nataša: Mišel je za kraj priče odabrala neku vrstu prekretnice u Marijinom i Aristotelovom odnosu. Mislim da je želela da knjigu završi koliko-toliko srećnim događajem. Iako je, realno, mogla još pisati. Mada, tada kraj, kao što već svi znamo, definitivno ne bi bio srećan.

Brankica: S obzirom na to da se knjiga završava na jednom delu koji Mariju dovodi u deo života u kom se ponovo upliće u ljubavnu vezu sa Onazisom, koji svakako čini veliki deo knjige, volela bih da sam videla malo više nje bez njega i njihove ljubavne veze. Mada, ona je nakon veze sa njim, najvećim delom prestala da bude svoja i postala usredsređena na to da bude njegova žena i odgovara na njegove potrebe. Često se govori da je umrla od „slomljenog srca“ nakon Onazisove smrti koja se desila nepune dve godine pre njene.

Šta mi se dopalo?

Nataša: Moj utisak je generalno pozitivan. Dopalo mi se što je autorka postigla da knjiga izgleda kao Marijina lična ispovest. U glavi sam jasno čula njen glas, svaki uzdah i videla svaki osmeh, te mi se vrlo dopalo što je uspela da nam je približi u toj meri da na kraju na nju gledamo kao dobru prijateljicu. Takođe, zabavila sam se i naučila neke nove stvari.

Brankica: Dopala mi se priča o Mariji Kalas i njenom životu. Mišel je uspela kroz naraciju da nam približi njenu ličnost, njen život, emocije prema Onazisu, odnos prema operi, publici, pažnji u kojoj je uživala i bila obožavana kao „apsolutna diva“. Kroz knjigu je uspela da nam ispriča i priču o Marijinom detinjstvu, raskošnom talentu, odricanjima i žrtvama koje je podnela da bi bila tu gde jeste. Sa druge strane, uspešno je probila taj oklop operske dive iza kog se krila i dočarala nam Marijin lik blisko, onako kako bismo uspeli da se identifikujemo s njom. Vešto je uspela da opiše sve nijanse karaktera glavne junakinje, njene nesigurnosti i strahove, potrebu da bude prihvaćena i voljena. Ponekad sam želela da je zagrlim i utešim, kao dete kome je potrebna roditeljska ljubav i potvrda drugih da vredi. A ipak, želela sam da je prodrmam i kažem joj „opasulji se, ženo, već jednom“. Autorka je uspela da nam približi Marijinu esenciju, tu njenu ranjenu dušu, koju je krila iza raskošnog glasa i tamnih očiju, a koja je u dubini bila devojčica koja je želela da voli i bude voljena, bez preterane patetike. Naposletku, Marija jeste bila diva i uživala je u pažnji, stoga je postojala šansa da nam bude odbojna i daleka. Mišel je uspela da pomiri te dve strane njenog lika i poveže niti tako da možete da vidite sve Marijine nijanse. Naravno, uz posipanje pojedinih sočnih tračeva, kako o Kalasovoj tako i o drugim ličnostima tog vremena.

Šta mi se nije dopalo?

Nataša: Marija Kalas je bila izuzetna ličnost. Rodila se sa ogromnim talentom, negovala ga i usavršavala. Bila je uspešna i svoja, ali zaista mi se ne dopada što je, ne samo u knjizi već i u životu, identifikuju po vezi sa Onazisom. I sam naslov knjige nam je predočio o čemu je reč i da će fokus biti na njihovom odnosu, ali... Ona je bila mnogo više od njegove partnerke, ali sve je to zbog jedne veze nekako palo u zapećak. Na trenutak se čini da imamo posla sa labilnom osobom, iako to nije tako. Nesigurnom da, ali ne i labilnom.

Brankica: Nije mi se dopalo što je žena poput Marije, takve hrabrosti i talenta, koja je pomoću svoje čelične volje i mnogobrojnih odricanja ispisala sebi ime među najpoznatijim i najzaslužnijim velikanima muzičke umetnosti, ostala upamćena po ljubavnoj vezi sa Onazisom i time što je obeležena u svetu kao ostavljena žena, ona kojoj je slomljeno srce, ona koju bogati brodovlasnik nije oženio. Neosporno je da je ljubav prema Onazisu u velikoj meri obuzela njen život, i da je veza, u to vreme dvoje izuzetno poznatih ličnosti, naročito bračnog statusa poput njihovog, bila u najmanju ruku egzotična. Smeta mi što se na kraju, zbog ljudske nepresušne znatiželje da zavlači nos u tuđu intimu i tuđi krevet, Kalasova ostala zapamćena kao ona koja je ostavljena zbog najpoznatije američke udovice Džeki O. Žena koja je ostavila neizbrisiv trag u operi, žena raskošnog talenta i impozantnog glasa, ostaće upamćena kao ljubavnica grčkog magnata. Iako i sama volim da tu i tamo pročitam sočne detalje i poneki trač iz života poznatih, mislim da je ovo velika nepravda za ženu ovakvog karaktera i ovakve snage ličnosti.

Moj utisak o glavnoj junakinji...

Nataša: Svi smo čuli za Mariju Kalas i njen neverovatan glas. Iskreno, pre čitanja nisam se preterano udubljivala u njen lik i delo, znala sam ono što i ostali. Ali nakon čitanja sam, priznajem, pomalo fascinirana njome. To „pomalo“ je rezultiralo time da preslušavam njene arije, tako da se sad na mojoj listi između Maneskina i Parnog valjka nalazi i Belinijeva „Norma – Casta Diva“ u Marijinoj izvedbi (and that's f***ing pathetic, što bi frontmen omiljenog mi benda rekao). Volela bih da je bila čvršća, jača i ne tako nesigurna. Onazis je bio, rekla bih, veoma šarmantan i slatkorečiv, ali u isto vreme i sebičan. Ponekad i đubre. Dobro, često. A žaba Menegini... njega bih pretukla, pa makar me karabinjeri zauvek zatočili...

Brankica: Marija Kalas je bila izuzetno hrabra žena, žena raskošnog talenta koji je umela da iskoristi i izbrusi i izvuče najbolje od njega. Verujem da je imala snažnu volju i karakter, jer samo tako bi uspela da se izdigne iz sveta u kome je odrasla i postigne uspeh i slavu o kojima mnogi mogu samo da sanjaju. Bila je izuzetno zanimljiva ličnost, sa raznim nijansama u svom karakteru. Kod nje mi je smetala neverovatna nesigurnost u sebe uprkos svemu što je postigla. Stalno traženje potvrde od drugih. Nedovoljna emocionalna zrelost i zavisnost od Onazisa, tolika da ju je to vodilo do neuspeha na ličnom i poslovnom planu. Svi mi razumemo ranjeno i slomljeno srce i da nam i te kako treba vremena da krenemo dalje... I koliko god pokušavala da opravdam njene postupke kao rezultat ogromne ljubavi prema njemu, ipak ne uspevam... Diva se pretvara u pihtiju kada je reč o Onazisu. To mi je neprestano smetalo. Cmizdrenje, tablete, kontinuirano čekanje na njegov poziv... stavljanje sebe u zapećak da bi se ispunile njegove potrebe... apsolutni sam protivnik toga. Sa druge strane, Onazis, koliko god bio inteligentna i intrigantna ličnost, uz sav sjajan uspeh koji je postigao, u suštini mi nije bio simpatičan. Često je bivao odbojan, sebičan, samodovoljan. Ne simpatišem takve ličnosti.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Nataša: Pa, ako se ne varam, film već postoji. Njihova ljubavna priča je već legendarna, verujem da bi svaka ekranizacija privukla ogroman broj gledalaca.

Brankica: Knjiga bi mogla da postane i mini-serija , onakve kakve su sad moderne. Uz dobru adaptaciju i dobar odabir glumaca bio bi i te kako gledan materijal. Život se pobrinuo za zanimljiv scenario.

Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo roman...

Nataša: Pročitajte je ako volite biografije, jednostavno. Romansirane ili ne, svejedno je. Moja preporuka neka bude „Jedina žena za stolom“.

Brankica: Ova knjiga je za ljubitelje biografija. Možda bih mogla da preporučim knjigu „Žaklina Buvije Kenedi Onazis: Neispričana priča“.

Presuda:

Nataša: U pitanju je zaista zanimljivo štivo. Stil mi se dopao, a dopalo mi se i to što je obrađen veliki deo Marijinog života. Autorka se dotakla njenog detinjstva, predočila nam bitne stvari i osvrnula se njen odnos sa roditeljima koji je imao veliki uticaj na njen kasniji život. Delo svakako nije suvoparno, zadovoljava apetite onih koji vole da znaju sve puke činjenice, ali i one koji vole i poneki pikantan detalj. Ja ga svakako preporučujem.

Brankica: Definitivno interesantna knjiga, iako je biografija, brzo i lako se čita. Obrađuje značajan deo života Kalasove, usudila bih se da kažem – njen najznačajniji deo. Stil kojim autorka piše je dovoljno ličan da možete da se poistovetite i vidite junakinju ispred sebe, da dočarate njene emocije, dela, atmosferu, nije u pitanju ni prosto nabrajanje činjenica i događaja iz njenog života, već je to lepo upakovano, sa dovoljno zanimljivih detalja. Nisam mnogo znala o njoj, sad već osećam da je znam mnogo bolje. Preporučila bih je za čitanje, mislim da bi bilo interesantno saznati o njenom uzbudljivom životu.

Autor: Brankica Cvetković i Nataša Bogdanović Manjenčić