Laguna - Bukmarker - Dragoljub Stojković: Pripovest o smrti žene koja je pokušala da ubije kralja Milana - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dragoljub Stojković: Pripovest o smrti žene koja je pokušala da ubije kralja Milana

U fokusu nedavno objavljenog romana Dragoljuba StojkovićaSedef-magla“, koji je objavila Laguna, događaj je iz 1882. godine, kada je Jelena Ilka Marković – udovica Jevrema Markovića, optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog – pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti supruga. Uhapšena je, a nekoliko meseci kasnije nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji. Zvanično saopštenje glasilo je da se ubila vešanjem peškirom o krevet. Premijera filma „Sedef-magla“, za koji je Stojković napisao scenario, planirana je za januar 2025, a zatim sledi TV serija „Sumpor“, takođe zasnovana na ovom romanu.



Srbija rastrzana između stranačkih borbi i autoritarne vlasti nevoljenog Milana Obrenovića šira je slika koja uvodi u pripovest o smrti Jelene Ilke Marković, žene koja je pokušala da ubije kralja Milana?

Srbija samo što je povratila status kraljevine, Milan je bio prvi srpski kralj posle Kosova, tako da je u tom kratkom periodu zapravo bio omiljen. Pitanje je da li je zaslužio i baš sve kasnije kritike. Recimo, posle neuspelog atentata, građani okupljeni ispred Saborne crkve, gde je pucala, bili su na ivici da rastrgnu Ilku. Kada je kasnije nađena mrtva u ćeliji, odbijali su da poveruju u zvaničnu verziju – samoubistvo vešanjem. Tad su za njenu smrt krivili Milana, ljudi su na ulicama vikali da je udavljena u zatvoru.

Zašto su Vas privukli njen slučaj i okolnosti njene misteriozne smrti u zatvoru?

Ta žena je imala baš tešku sudbinu. Prvi suprug joj je pre venčanja zatajio da boluje od tuberkuloze, pa je ostala udovica s manje od 20 godina. Imala je drugi, srećan brak, sa pukovnikom Jevremom Markovićem (stariji brat Svetozara Markovića), a on je streljan pod vrlo sumnjivim optužbama za veleizdaju i iznude novca, i to po ličnom zahtevu kralja Milana. Jevrem je bio blizak Radikalnoj stranci, koja je u to vreme bila „na krv i nož“ sa državnom politikom i kraljem. Ilka je, dakle, pucala iz osvete, ali sa svega nekoliko koraka udaljenosti – promašila. Bila je na nekoliko centimetara od toga da promeni tok istorije – kralju Milanu bilo je tek 28 godina, njegov naslednik u tom trenutku ima šest, Karađorđevići su kao zapete puške spremni da pohrle natrag u Srbiju, a radikali, na čelu s Nikolom Pašićem, znaju da ona planira atentat i ćute. A njena smrt jeste bila misteriozna. Najpre je osuđena na smrt streljanjem, da bi je kralj lično pomilovao – preinačio je kaznu u 20 godina robije. Nedugo potom pronađena je mrtva u Zabeli, oko vrata joj je bio peškir, vezan za uzglavlje kreveta kraj kog je sedela. Veoma je teško tako se obesiti, čovek mora da bude vrlo odlučan, da savlada sopstveno telo koje se nagonski opire smrti.

Na početku romana otkrivamo leš nepoznate žene u Savi, sledi smrt austrougarskog plemića, ali i Lene Knićanke, koja je Ilku podsticala na zločin?

Lena Knićanin je bila istorijski lik, Ilkina prijateljica, i o njoj mogu reći da  je u početku podržavala Ilkinu nameru da ubije kralja. Međutim, ono što sam pročitao u zaplenjenim pismima, sačuvanim u Arhivu Beograda, govori da se uplašila i pokušala da upozori kralja, ali joj niko nije verovao. Ilka je jedina osuđena za atentat, ali je Lena uhapšena i, pre suđenja, nađena obešena u Rimskom bunaru. Njena smrt takođe je proglašena samoubistvom, ali je lekarska komisija na obdukciji bila podeljena – Laza Paču je tvrdio da je ubijena. Ali bio je radikal i nadglasan je.



Kakvu ulogu u svemu ima ojačana Radikalna stranka?

S ove distance, reklo bi se da su znali i čekali da vide ishod. Ilkin eventualni uspeh jako bi potresao zemlju. Kako je Radikalna stranka koketirala s dinastijom Karađorđevića u tom trenutku, a svega nekoliko godina kasnije se naizgled izmirila s Obrenovićima i ušla u vlast, moguće je da je Pašić imao stav „ako prođe, prođe“. Ako Ilka pogodi – on zna šta će. Ako promaši – „nisam ja, majke mi“. Nešto slično se i desilo prilikom kasnijeg, Ivanjdanskog atentata na kralja Milana, kad je od Obrenovića uspeo da iskuka da mu ostave glavu na ramenima.  Radikali su masovno hapšeni zbog atentata – u svom planu da se prave nevešti, nisu računali na to da kralj i nije imao nameru da dokazuje njihovu krivicu: prosto je iskoristio slučaj da se obračuna s političkim protivnicima. Ja tako zapravo pišem o posledicama metka koji nije pogodio. Vest o Ilkinom atentatu bila je u svim srpskim novinama, prvo je objavljena u tršćanskom listu Il Piccolo. Vest je u Italiju poslata iz Zemuna, iz Austrougarske. To valjda dovoljno govori.

Branislav Nušić jedan je od Vaših junaka u ovom romanu, on je svedok istine. Dali ste mu podsticaj da kao književni lik, povodom Ilkine smrti, napiše pesmu po kojoj je roman i dobio naslov, a ta pesma oličava tamu koja je vladala u Srbiji s kraja 19. veka?

S kraja 19. veka Srbija je bila autoritarna kao i, manje-više, sve evropske zemlje. Njena tama, kako kažete, nije bila ni tamnija ni svetlija nego drugde, svet je prosto bio takav. Iskoristio sam činjenicu da je, u vreme kad junaci romana istražuju Ilkin slučaj, Branislav Nušić bio u Zabeli zbog pesme „Dva raba“. Takođe, upravnik zatvora je bio isti kao i u vreme Ilkine smrti, kako sam Nušić kaže „brkati i po zlu čuveni Ilija Vlah“. Pesmu po kojoj je roman dobio ime napisao sam sâm, pa je komponovana za potrebe filma i serije, snimljenih po mom romanu. Pripisivanje tih stihova Nušiću je isključivo u službi zapleta, i to isključivo u romanu. U filmu i seriji ne. Pišem fikciju i nikad nisam imao nameru da se ova knjiga koristi kao udžbenik iz istorije. Zasnovana je na istini, što nikako ne znači da je svaki događaj u njoj fakat. Potrudio sam se da istorijski okviri budu realni, da poštujem svaku činjenicu u vezi sa stanjem u Srbiji u tom trenutku, s tim što  sam uzeo slobodu da pretpostavljam i tako popunjavam mnoge praznine koje u toj priči postoje i nikad nisu razjašnjene. Čitava plejada važnih likova je izmišljena. Šef policije Đorđe Čogurić je kreacija zasnovana na nekoliko osoba koje su zaista postojale ili još postoje, tako da je autentičan, iako je izmišljen. Uglavnom je tako sa svim likovima.

Za film i TV seriju angažovana je brojna ekipa…

Na scenariju istoimenog filma u produkciji Telekoma Srbije sarađivao sam sa rediteljem Miloradom Milinkovićem. Čitava ekipa – od reditelja i mene, preko direktora fotografije Dalibora Tonkovića, scenografkinje Ivane Protić, kostimografkinje Dragice Laušević, kompozitorke Ane Krstajić, preko nosilaca glavnih uloga Miloša Timotijevića, Petra Strugara, Milene Predić, Jane Ivanović, do svih članova veoma brojnog tima – svojski se potrudila da film i serija budu bolji nego što smo i sami očekivali.
 
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.