Dr Nele Karajlić u Pančevu promovisao svoju autobiografiju „Fajront u Sarajevu“

Promocija autobiografije „Fajront u Sarajevu“ dr Neleta Karajlića u Pančevu je održana u sredu, 9. jula u foajeu Kulturnog centra Pančevo.

Popularni frontmen nekadašnje grupe Zabranjeno pušenje dr Nele Karajlić ispričao nam je neodoljivu priču o odrastanju, sazrevanju i starenju u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u našim sećanjima.

O knjizi su govorili direktor Lagune Dejan Papić, generalni direktor kompanije Novosti Ratko Dmitrović, urednik „Top-liste nadrealista“ Slobodan Terzić, urednik knjige i pisac Vule Žurić i autor dr Nele Karajlić.



Direktor Lagune Dejan Papić istakao je da ovo nije knjiga o rok muzici nego ispovest jednog svestranog umetnika.

Suizdavač Ratko Dmitrović na početku promocije je priznao da ima otpor prema autobiografijama, jer smatra da su pune laži i nije bio naklonjen ni Karajlićevom „Fajrontu“, iako su ga saradnici uveravali da je knjiga veoma dobra. „Pošto sam pročitao prvih 60 strana i to na poslu, a to je skoro neizvodljivo, stavio sam potpis na ugovor o suizdavaštvu“, kazao je Dmitrović i dodao da je knjigu nastavio da čita kod kuće i uverio se da je stvarno dobro napisana.

Autobiografija dr Neleta Karajlića „Fajront u Sarajevu“ izdata je krajem juna i odmah je postala književni hit, sa rekordnom prodajom od 25.000 primeraka za samo dvadesetak dana. Međutim, autor smatra da je mnogo bitnije da knjiga ostane kao svedočanstvo jednog vremena.

„Da i za pedeset godina zainteresovani za ovaj period saznaju šta je u stvari bilo, kako se lomio jedan sistem i pretvarao u drugi, da bude neko dragoceno štivo. Ta knjiga je jedna vrsta svedoka-saradnika“, rekao je dr Nele Karajlić.

Knjiga počinje 2011, u trenutku kada autor dobija infarkt, a završava se 1992, kada je napustio rodni grad. Reč je o retrospektivi svega što se dešavalo u prvih trideset godina autorovog života. Prema njegovim rečima, Sarajevo je bilo rezultat ozbiljnog eksperimenta Komunističke partije i Josipa Broza Tita.

„Eksperiment je prošao katastrofalno. Raspao se uz krv, ali je, s druge strane, dao rezultate koji su bili zaista neočekivani, kao što je, između ostalog, i rok muzika“, dodao je Nele.

„U Titovoj Jugoslaviji Sarajevo je bilo kolevka muzičkog pravca poznatog kao novi primitivizam, a najveća zvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajlić. Čak i da je napisao slikovnicu, zvezda kao što je Karajlić privukao bi pažnju publike i knjiga bi se prodala u velikom tiražu, ali reč je o fenomenalnoj knjizi“, smatra pisac Vule Žurić.

„Pokriva sve ono što smo oduvek hteli od nekoga da čujemo o svemu onome što nam se desilo u prethodnih dvadeset godina, a nije imao ko da nam kaže. E sad, ispalo je da je Nele taj koji je znao odgovor na pitanja i vrlo pošteno dao sve tačne odgovore, što je najinteresantnije“, rekao je Vule Žurić.

Terzić koji je neposredno pratio karijeru Karajlića poslednje tri decenije evocirao je uspomene na vremena kada je on bio nepoželjan na sarajevskoj televiziji da bi u jednom kratkom periodu, kada je zbog internih sukoba oslabila komunistička kontrola nad tim medijem, mogla da nastane „Top lista nadrealista.“

Dr Nele Karajlić promociju u Pančevu začinio je pevajući „Ili bos ili hadžija“ i „Nedelja kad je otišao Hase“. Nakon zvaničnog dela promocije dr Nele fotografisao se sa svojim obožavaocima kojima je prethodno potpisao knjige.