Laguna - Bukmarker - „Doktore, umirem li“ – A šta ako je onaj kašalj od preksinoć korona - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Doktore, umirem li“ – A šta ako je onaj kašalj od preksinoć korona

Strah od toga da je bol ili temperatura ili bilo kakav simptom koji se pojavi smrtonosan javlja se kod velikog broja ljudi. O tome govori knjiga „Doktore, umirem li“ dr Kristofera Kelija i dr Majka Ajzenberga.

„Jedino pitanje na koje naši pacijenti zaista žele da dobiju odgovor. Pitanje koje im noću ne dopušta da zaspe, koje ih natera da prvi put posle ko zna koliko godina zakažu pregled kod lekara. Pitanje koje im ne dozvoljava da ne obraćaju pažnju na onaj neobični novi simptom, koji verovatno nije ništa, ali blagi bože, šta ako to ipak jeste nešto i šta ako je rani pokazatelj nečega ozbiljnog, i to nešto vrlo ozbiljno preti da me snađe. To pitanje glasi: Doktore, umirem li?!“ Odgovor, razume se, glasi... da.

Cela filozofija straha od odlaska kod doktora, ali i hipohondrija, stale su u ovih nekoliko rečenica uvoda u vrlo korisnu knjigu pod nazivom „Doktore, umirem li?“, koju su napisala, naravno, dvojica lekara – dr Kristofer Keli, dr Mark Ajzenberg (Laguna, 2020.).

Da su svaki put dobili dolar za to pitanje, sigurno bi bili bogatiji za milione. Strah od toga da je bol ili temperatura ili bilo kakav simptom koji se pojavi smrtonosan javlja se kod velikog broja ljudi. Umesto da uzmu tabletu, ili odu kod lekara ako simptomi potraju, ili se već konsultuju s nekim, oni kažu: „A šta ako mi otkrije nešto?“ Svakako, svakome će doktor otkriti „nešto“ kad odemo kod njega, ali to najčešće nisu zabrinjavajuće stvari. Kako kažu dr Keli i dr Ajzenberg, na sreću, za većinu novih simptoma se ispostavi kako nije ništa strašno.

Ali, ponekad, čak i obična glavobolja može da bude po život opasan problem. Stvar je u tome da, kada se javi, u gluvo doba noći, na primer, čak i taj jedan procenat šansi da je moždani udar ili nešto slično, počne da izgleda kao devedeset osam procenata.

Kako raspoznati kada glava boli zato što je to migrena, ili posledica stresa i zgrčenih mišića (tenziona), ili stanje zbog kojeg treba odmah odjuriti u hitnu? Uglavnom se to vrlo razlikuje u takvim situacijama. Ali treba li se ponašati kao hipohondar ili „biti razuman“?

Dvojica lekara, uz konsultacije nekih kolega, obradili su uglavnom sve moguće opšte simptome, kako se javljaju i šta, pre svega, znače. Vrlo je važno oslušnuti sopstveno telo, ali u tom „osluškivanju“ ne pogrešiti prenaglašenom reakcijom, ili njenim potpunim izostankom (pa onda imamo previše bolesnih koji su se kasno javili lekaru).

Gugl nije najčešće dobar savetodavac, iako može da pomogne. „Ispostavlja se da većina veb-sajtova namerno stvara paniku kod svojih čitalaca, kako bi oni nastavili da ređaju  klikove ili ispovrteli keš za čudesni lek“, pišu dr Keli i dr Ajzenberg. „Mi vam, s druge strane, kažemo kako jeste.“

Evo primera: Šta ako glava boli drugačije nego obično, ili ne prolazi?

Šta ako, recimo, imate osećaj da vam se obruč zateže oko lobanje, ali je bolje nakon odmora i paracetamola? Pa, to je tenziona, i ne leči se, osim ako nisu toliko česte i ometaju život. To je bar lako.

A šta ako u poslednje vreme imate intenzivne glavobolje i vrlo česte, kao nikada pre? Visok nivo stresa, loš san ili naglo smanjenje unosa kofeina mogu da izazovu takve napade. „Međutim, ako ne postoji nikakvo očigledno objašnjenje, trebalo bi da posetite lekara“, savetuje ovaj dvojac.

Šta ako se osećate ošamućeno i čini vam se da nešto nije u redu s vama? Pa, moguće je da je obična tenziona glavobolja, ali može da bude i vrlo ozbiljno stanje, posebno ako je povezano sa zbunjenošću, izrazitom pospanošću ili promenama raspoloženja. Sve to iziskuje stručnu medicinsku pomoć.

Ovo je samo nekoliko primera za glavobolju, kojoj je posvećeno celo poglavlje. Tu su i pitanja umora, bilo hroničnog (zbog nespavanja, držanja dijete ili izostanka redovne aktivnosti, na primer), ili zbog toga što imate problem s depresijom (koja podrazumeva niz simptoma, a koji se navode u knjizi), ili apneja u spavanju. Umor može da bude posledica i problema sa štitnom žlezdom, ali i anemijom, pa i sa nedostatkom vode. Tu je i vrlo nezgodan sindrom hroničnog umora, koji nekada počne posle nazeba ili neke manje infekcije, i traje mesecima. Ima još niz mogućih razloga zbog kojih se javlja, pa i onih, naravno, koji se javljaju kao posledica opasnih bolesti.

Da, i nesanica može da bude simptom neke bolesti, objašnjavaju dr Keli i dr Ajzenberg. Naravno, tu je važno da li imate dobru higijenu spavanja (doktori to podrobno opisuju šta znači), ili problem s bešikom, ili nekim problemima koji vam opsedaju misli (autori daju savet kako se opustiti). Čak i novi lek može da promeni bioritam. Glavni razlog ranog buđenja je depresija, navode autori, posebno ako je praćena potišćenošću i lošom koncentracijom. Drugi razlog ranog jutarnjeg buđenja jeste i prekomerni unos alkohola. Tu su i saveti za eventualno uzimanje lekova za spavanje, uz napomenu da to nipošto ne činite bez konsultacije sa lekarom.

Čini se da je jedan od većih problema bol u grudima. „Bol u grudima nije šala“, kažu dr Keli i dr Ajzenberg. Glavni razlog za zabrinutost, razume se, jeste to što bol u grudima može biti pokazatelj infarkta. Ali odahnućete kad čujete da se u najvećem broju slučajeva ispostavi da je posredi nadimanje ili istegnuće mišića, kažu dr Keli i dr Ajzenberg. Pa kako da znate šta je? Da li vam treba hitna pomoć ili neki lek za smanjenje kiseline i gasova? Dr Keli i dr Ajzenberg navode situacije i simptome u kojima treba da „iskulirate“ kada vas probode u grudima. Na primer, ako čaša vode ublaži „bol“, smatrajte da imate kiselinski refluks, kod lošeg varenja. Nekad je bol u grudima i znak za upalu pluća (posebno uz temperaturu).

Ipak, oni navode da treba otići kod lekara kada kod većeg naprezanja imate bol u grudima, a bude malo bolje kad se odmorite. Treba otići kod lekara odmah ako je intenzivan i snažan, konstantan bol, spušta se niz ruku i povezan je s otežanim disanjem.

Opet, nepravilan ili ubrzan rad srca je ono na šta se najčešće ljudi žale, i što ih obično uplaši. Ako ste popili četiri i više kafe, uzimate neke lekove za bolju koncentraciju, trudni ste (pa imate dva srca, pobogu!), uzimate betablokatore ili ste naglo prekinuli i promenili terapiju, imate astmu, mnogo pijete...„iskulirajte“, savetuju. Lupanje srca uglavnom nije problem, i ako ga osećate jednom ili dvaput dnevno, nema razloga za uzbunu. Ali ako to traje ceo dan, trebalo bi da uradite neke testove.

A šta je sa upalom grla, ili očiju, nesvesticom, novim tamnim podočnjacima? Ili mučninom i povraćanjem, bolovima u stomaku, pa i sa čvorićem u dojci ili testisima? Šta ako imate probleme u toaletu i pomaže li tu brusnica? Šta će pomoći kod grčeva i bolova u nogama, otečenih stopala ili bolova u mišićima i zglobovima koji ne prolaze? Dr Keli i dr Ajzenberg u svakom poglavlju obrađuju temeljno svaku od ovih tema, uz pregršt saveta i kratkog dijagnostičkog pregleda.

Pa, mnogo puta će se pokazati da ste, ipak, dobro, i da su zaista retke situacije kada je nešto mnogo ozbiljno. Ali šta ako pogrešite? Uglavnom, njihova preporuka za mlađe od 65 godina je odlazak na sistematske preglede, ili skrining za uobičajene bolesti, posebno ako imate u porodičnoj istoriji neku od bolesti. Oni stariji od 65 treba najmanje jednom godišnje da posete lekara, čak i ako su dobrog zdravlja (proveravati sluh i vid, pamćenje, gustina kostiju, rizik od pada, itd.). „Ako slučajno nismo odgovorili na sva vaša goruća pitanja... i želite da čujete još jedno mišljenje, možda se pitate kome da se obratite“, pitaju na kraju dr Keli i dr Ajzenberg. „Ispravan odgovor, dabome, glasi... svom lekaru.“

Priredila: Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vedrana rudan ja sam carica  laguna knjige Vedrana Rudan: JA SAM CARICA!
29.11.2021.
Povodom izlaska srpskog izdanja romana „Ljubav na posljednji pogled“, autorka Vedrana Rudan u svom današnjem blog-postu piše: Danas je u Srbiji izašla meni moja najdraža knjiga „Ljubav na posljednj...
više
grešnik i svetac laguna knjige Grešnik i svetac
29.11.2021.
Da li ste znali da je lik Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog inspirisan stvarnim ubicom? Pjer Fransoaz Lasener bio je vojni dezerter, osiromašeni buržuj, sitni kriminalac i kockar či...
više
druga strana tesline prirode moja ljubav nikola tesla ane atanasković u prodaji od 3 decembra laguna knjige Druga strana Tesline prirode – „Moja ljubav Nikola Tesla“ Ane Atanasković u prodaji od 3. decembra
29.11.2021.
Spisateljica i novinarka Ana Atanasković napisala je romansiranu biografiju Ketrin Mekmehon Džonson, dame koja je neizmerno volela velikog naučnika Nikolu Teslu, najboljeg prijatelja svog supruga. Tak...
više
nadija hašimi rastemo samo izvan zona komfora laguna knjige Nadija Hašimi: Rastemo samo izvan zona komfora
29.11.2021.
Nadija Hašimi, autorka romana „Biser koji je slomio školjku“ i „Kad je mesec nisko“, u intervjuu za Bukmarker govori o tome kako je postala pisac, šta joj je pomoglo da razume junake o kojima piše i z...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.