Ovaj roman je inspirisan istinitom pričom – mračnim delom južnjačke istorije za koji nikada nisam čula. Smešten u tridesete godine dvadesetog veka i u današnje vreme, pripoveda o deci koju je „Kućno društvo dece Tenesija“ kralo, maltretiralo, manipulisalo njima i prodavalo ih u prvoj polovini 20. veka i postavlja uznemirujuće pitanje: gde su ta deca sada?
Prvi put sam naišla na roman Vingejtove na odmoru pre više od decenije. Privučena njenim pisanjem, počela sam da skupljam sve njene knjige – njih oko 30 – i bila sam oduševljena kada sam naišla na nju na konferenciji o pisanju.
„Vi ste Lisa Vingejt?“, ciknula sam kada sam se okrenula na večeri i videla njenu karticu s imenom.
Postale smo prijateljice i dobila sam na čitanje primerak knjige „Dok još nismo bile vaše“ pre njenog izlaska.
Zasnovana na jednom od najozloglašenijih stvarnih američkih skandala – u kojem je Džordžija Ten, upravnica organizacije za usvajanje sa sedištem u Memfisu kidnapovala i prodavala siromašnu decu bogatim porodicama širom zemlje – priča Vingejtove nas podseća kako, bez obzira na to gde nas put navede, u srcu znamo gde pripadamo.
Ovo je roman sa dva vremenska toka, omiljen savremenim čitaocima. Iako sam uvek govorila da mi je draži savremeni deo ovakvih romana, istorijska nit ove knjige me je zapanjila.
O priči
U Memfisu, u Tenesiju, 1939. godine, dvanaestogodišnja Ril Fos i njenih četvoro mlađih braće i sestara žive skoro čarobnim životom na klimavom porodičnom brodu na reci Misisipi. Ali kada im otac jedne olujne noći u žurbi odvede majku u bolnicu, pojavljuju se zli stranci.
Otrgnuti od svega poznatog i bačeni u sirotište „Društva za decu Tenesija“, deca Fosovih su ubeđena da će ih uskoro vratiti roditeljima – ali ubrzo shvataju mračnu istinu. U nemilosti okrutne upravnice doma, Ril se bori da održi sestre i brata na okupu u svetu opasnosti i nesigurnosti.
Savremena priča se vrti oko bogate porodice iz Južne Karoline koja je duboko investirana u politiku. Rođena bogata i privilegovana, Ejveri Staford kao da ima sve: uspešnu karijeru saveznog tužioca, zgodnog verenika i raskošno venčanje na vidiku. Ali kada se vrati kući da pomogne ocu da prebrodi zdravstvenu krizu, slučajni susret je ostavlja sa neprijatnim pitanjima i primorava je da proputuje kroz dugo skrivanu istoriju svoje porodice.
Smišljanje ideje
Vingejtova je ostala budna radeći do kasno kada je na televiziji krajičkom oka uhvatila reprizu „Diskaverijeve istrage: Opasne žene“ i privukli su je prizori stare vile, kolevki i beba.
„Uključila sam se i momentalno postala fascinirana bizarnom, tragičnom i zapanjujućom istorijom Džordžije Ten i njenog ogranka 'Društva za decu Tenesija' u Memfisu.“ Vingejtova je u intervjuu rekla: „Najšokantnije je to što se to, zapravo, nije tako davno dešavalo. Džordžija Ten i njen dom za decu su radili od dvadesetih do pedesetih godina dvadesetog veka.“
Vingejtova je navela da nije mogla da izbaci prizore iz glave. „Nisam mogla da prestanem da se pitam o hiljadama dece koja su bile žrtve Džordžijinog sistema, koja je za novac posredovala pri usvajanjima.“
Njena ljubav za istoriju
„Oduvek su me fascinirali delovi 'skrivene istorije'“, rekla je. „Sviđa mi se ideja gde se daje značaj prošlosti koja je utkana u živote izmišljenih likova i dozvoljava se čitaocima da prožive ta iskustva sa likovima.“
Lična reakcija
„Kao roditelj nisam mogla da ne zamislim svoju decu u Rilinoj poziciji, da ih zamišljam u njenoj situaciji“, rekla je Vingejtova. „Kako bi preživeli? Da li bi uspeli da ostanu zajedno? Da li bi se, kao mnoge žrtve Društva, borili da povrate svoje identitete kasnije tokom života?“
Priče sa dva vremenska toka se fokusiraju na otkrivanju zakopanih tajni, rekla je ona. „Mislim da se većina nas pita o glasinama, naklapanjima i ponavljanim anegdotama u našim porodicama. Koliko toga je istina? Ko su bili ti ljudi koji su bili tu pre nas? Kakve tajne su imali?“
Autor: Džudi KRisti
Izvor: shreveporttimes.com
Prevod: Đorđe Radusin