Laguna - Bukmarker - Đorđe Bajić: Pred mojim inspektorom Limanom je još mnogo izazova - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Đorđe Bajić: Pred mojim inspektorom Limanom je još mnogo izazova

Brzometno „uletevši“ među najprodavanije naslove izdavačke kuće Laguna u knjižarama širom zemlje, novi roman sve čitanijeg pisca Đorđa BajićaUmri, ljubavi!“ potvrdio je da domaća publika voli žanr, uživa u dugopotcenjivanim krimićima i željno iščekuje nove slučajeve, ali i privatne dogodovštine iz života Nikole Limana.

Foto: Ema Bednraž

Ovo je već treća misterija koju raspliće harizmatični junak, inspektor beogradske policije, odnosno treći roman iz sve respektabilnijeg Bajićevog serijala o Limanu, rođenom „za potrebe“ romana „Jedno đubre manje“, a „reprizno angažovanom“ zarad misterije oko koje je ispisan roman „Smrt u ružičastom“ (dostupan i čitaocima sa engleskog govornog područja, zahvaljujući prevodu Eli Gilić i izdavaču YU biblioteka).

„Umri, ljubavi!“ peti je roman ovog autora, koji je po obrazovanju magistar teorije umetnosti i medija, a po profesiji profesor srpskog jezika i književnosti u jednoj srednjoj muzičkoj školi, vrlo angažovan i kao filmski kritičar i publicista. Posle nepretencioznog a neodoljivog palp prvenca „Ostrvo prokletih“, usledili su krimići „Žuta kabanica“ i „Jedno đubre manje“, te pre dve godine i „Smrt u ružičastom“ – koji je označio prelazak Bajića u Lagunu i početak sjajne saradnje sa urednicom Dubravkom Dragović Šehović.

Na pitanje koje i kakve poruke teži da provuče kroz svoje romane, koji na prvi pogled šljašte od bezmalo „pinkovske“ estetike i vrve likovima koji u takvom ružičastom univerzumu obitavaju, Bajić ističe da je tu pre svega reč o ljudskoj potrebi da se u društvu predstave kao uspešni i srećni, dok neretko nisu ni jedno ni drugo:

„Spolja pozlata, a ispod rđa – to me privlači i želim da po svaku cenu demistifikujem u svojim romanima. To je bio jedan od fokusa ’Smrti u ružičastom’, a važan je motiv i u ’Umri, ljubavi!’. Ljudi svesno zatvaraju oči i ne žele da vide ono što im je ispred nosa, a kako bi nastavili da žive u nekim svom izmaštanom svetu satkanom od iluzija i samoobmana. Poigravao sam se sa ovim i u novom romanom, jer je važno na to ukazati i podstaknuti ljude da se trgnu, da koliko-toliko objektivno sagledaju svet oko sebe. Ružičaste naočare na duže staze nikome nisu donele ništa dobro. Treba se suočiti, pa ma koliko to bolno bilo.“



Liman se svom tvorcu, priznaje Bajić, tokom ovih godina uvukao pod kožu, zavoleo ga je kao da mu je najrođeniji, a zavoleli su ga i čitaoci koji ga ponekad doživljavaju kao čoveka od krvi i mesa:

„Inicijalno sam zamislio da on bude važan – ali ipak epizodni – lik u samo jednom mom romanu, da bih s vremenom shvatio da ga moram načiniti glavnim junakom čitavog jednog serijala – potencijal koji ovaj lik ima je veliki, i ja sam ga u romanima ’Smrt u ružičastom’ i ’Umri, ljubavi!’ samo načeo. Od trenutka kada sam odlučio da se upustim u rad na serijalu, znao sam da Limana neću ’zakucati’, da će se iz romana u roman menjati, da će učiti na svojim greškama. U novom romanu sam ga stavio pred krupan izazov, jer sam pomešao poslovno i privatno.“

Romani Đorđa Bajića su, u sve većoj meri, „beogradski“, zaista u punoj meri smešteni „u sada i ovde“, a u poslednjem dobijamo ludu vožnju prepunu krivaca, žrtava, psihopata i sa previše svega. Inspektor Liman je ipak i ovoga puta osvojio sasvim dovoljno prostora za svoje, vrlo intrigantne, intimne priče i emocije. Kani li pisac da svog junaka provede kroz neke svedenije, kamernije epizode i, uopšte, koliko je promišljeno vodio lik i karijeru Limana, od trenutka kada se pojavio?

„’Smrt u ružičastom’, ’Umri, ljubavi!’ i prerađeno reizdanje romana ’Jedno đubre manje’, na kome trenutno radim, zaokružiće moju prvu trilogiju o Nikoli Limanu“, objašnjava pisac. „To su sve razmahane priče sa puno likova, čendlerovske u svojoj biti, obasjane lažnim sjajem velegrada i neka vrsta žanrovske vivisekcije društva u kome živimo. Nakon toga plan je da nastavim da pišem o Limanu, s tim da bih ga ’smestio’ u priče koje su narativno svedenije, mračnije, usredređenije na psihologiju likova. U ovom trenutku se fokusiram na tu prvu trilogiju i neću se smiriti dok je ne zaokružim onako kako sam je zamislio – a nadomak sam toga.“

Film je druga velika ljubav Đorđa Bajića, sedmoj se umetnosti pasionirano posvećuje i kao gledalac i kao filmski kritičar.

„Književnost i film tako lepo idu podruku, a među vrhunskim filmskim adaptacijama sjajnih romana, od kriminalističkih bih izdvojio ’Kad jaganjci utihnu’ i ’Poverljivo iz L. A.’“, kaže Đorđe o preplitanju te dve svoje pasije. „Tokom godina bilo je nekoliko pokušaja adaptacije mojih romana, ali sve se samo na tome završilo.“

Autor: Marina Mirković
Izvor: Novosti


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.