Zatvorenici zatvora Flečer su vrlo zainteresovani za program opismenjavanja, ali nisu oduševljeni „Burom“. Zašto je njihov gostujući učitelj odabrao ovu čudnu predstavu prepunu vila? „Glumci će se prepoznati u njoj, videćete“, Feliks Filips ih ubeđuje. „Govori o zatvorima.“ I stvarno je tako.
Margaret Atvud celog života piše o raznim vrstama ograničenja, od jednoobrazne potčinjenosti u „Sluškinjinoj priči“ i života Grejs Marks iza viktorijanskih rešetki u „Alijas Grejsu“, do dobrovoljnog zatvaranja poštenih ljudi u „The Heart Goes Last.“ Sada ponovo priča Šekspirovu poslednju romantičnu priču u formi zatvorske drame.
„Đavolji nakot“ je četvrti roman iz edicije Hogart Šekspir, nakon adaptacija „Zimske bajke“ Dženet Vinterson, „Mletačkog trgovca“ Hauarda Džejkobsona i „Ukroćene goropadi“ En Tajler. Odrađen je sa ukusom i ekstravagancijom: Prosperove lukave zamke ukrstile su se sa digitalnom dramaturgijom. Dileri drogom nabavljaju halucogene kako su to radili u 16. veku, ali ih sad u pozadini prati pesma Metalike „Ride the Lightning“, gde ne biste želeli da se ponižavajući rezultati rašire preko socijalnih medija.
Pre sto godina, očaran i zbunjen „Burom“, kao što su bili i brojni drugi pisci, Henri Džejms je zamišljao Šeksipra kao božanskog muzičara koji svira čembalo, u „lucidnom miru njegovog stila“, i izvodi spokojan usamljenički koncert. Za Atvudovu nema čembala. Ova „Bura“ je rizična rok svirka, prepuna velike buke i metežne improvizacije. Magiju nećete videti ni u stilu koji oduzima dah ni u tišini, već u komunikaciji i elastičnosti.
Na početku romana, heroj Atvudove, Feliks je izbačen sa Šekspirovog festivala gde je dugo bio direktor. Feliks zna da je svestan da je on verzija svrgnutog vojvode Milana. Zatvara se u baraku na kraju grada, destilujući svoju ozlojeđenost ‒ on svesno igra predstavu.
Kao i Prospero, izgubio je ženu. Ali Feliksova mlada ćerka Miranda je takođe umrla, nezamislivi gubitak koji se nalazi u srži romana Atvudove. Sva Feliksova opsesija i kreativnost polaze odatle: „Zar nije najbolja umetnost zasnovana na očajanju?“ Mora da učini da njegova Miranda ponovo oživi, a časovi drame u zatvoru su prava prilika za to. Naravno, planira i osvetu. Feliks i zatvorenici će između sebe razotkriti korupciju ljudi na vlasti. Miranda dobija na neki način novi život, kao hitra igračica koja može da polomi Kalibanove bedne ruke ako želi.
Književnost u zatvoru je osetljiva tema; prošle godine, ograničenje slanja knjiga zatvorenicima, tadašnjeg sekretara pravde Krisa Grejlinga, vrhovni sud je odbacio. „Đavolji nakot“ je delom potvrda potencijala književnosti ‒ kao sredstva pomoći zatvorenicima da se promene – da se i sami promenimo.
Feliks je svestan problema jezika. „Bard je doprineo elokvenciji u ovom trenutku“, osvrće se, ali opet s pravom kaže: „Pokrili su glavne tačke.“ Njegov komentar može se upotrebiti na veći deo romana. Videvši sa kakvom vitalnošću glume, Feliks oprašta greške, i Atvudova traži, ljudski, da mi uradimo to isto.
A elegična nit hibridnog romana Margaret Atvud daje starom komadu novi život.
Izvor: theguardian.com