Laguna - Bukmarker - Dipak Čopra nas u knjizi „Sam svoj iscelitelj“ uči kako da kontrolišemo svoje zdravstveno stanje - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dipak Čopra nas u knjizi „Sam svoj iscelitelj“ uči kako da kontrolišemo svoje zdravstveno stanje

Iako mnogi ljudi stanje bolesti posmatraju kroz prizmu zaraženosti mikrobima, prehlada i gripoznog stanja, pitanje o tome ko podlegne i razboli se ili ne ipak je dosta složenije. Svako od nas je na dnevnom nivou izložen hiljadama mikroba, međutim, samo neki od njih su patogeni i izazivaju bolest. Naš imuni sistem nas brani od većine tih patogenih mikroba, i iako ćelije imunološkog sistema sprečavaju bolesti, potrebno je da u tom procesu aktivno učestvujemo.

Postoji čak i medicinski koncept poznat pod imenom „kontrola domaćina“, koji se oslanja na to da su i um i telo u poziciji da određuju da li ćete biti zdravi. Ispostavlja se da su nevidljivi razlozi za dobro zdravstveno stanje za mnoge iznenađujući. Na primer, istraživači sa Univeziteta u Teksasu proučavali su stope smrtnosti među grupacijom bolesnika (i muškaraca i žena) koji su imali operacije srca, uključujući ugradnju bajpasova i zamenu aortnog zalistka. Prilikom konvencionalnih medicinskih metoda ispitivanja, došlo se do zaključka da većina njih u prvih šest meseci nakon operacije ne preživi zbog razlika u fizičkim karakteristikama. Međutim, tim predvođen doktorom Tomasom Oksmanom pribegao je nekonvencionalnom pristupu. Oni su ovim pacijentima postavili dva pitanja u vezi sa njihovom socijalnom situacijom: da li redovno učestvuju u organizovanim aktivnostima koje im društvena zajednica nudi i da li iz svoje religije i duhovne vere mogu da crpe snagu i utehu.

Ovo su pitanja na koja se jednostavno može odgovoriti sa „da“ ili „ne“. Prilikom procene odgovora, istraživači su isključili tipične faktore rizika zbog kojih operisani umiru nakon operacije na srcu poput godina, ozbiljnost bolesti kao i ozbiljnost prethodnog srčanog udara. Kada su ovi faktori bili neutralisani, rezultati su bili zapanjujući:

Mogućnost da osoba koja je sa „da“ odgovorila na oba pitanja umre nakon šest meseci od operacije bila je ispod pet procenata.

Osoba koja je na oba pitanja odgovorila sa „ne“ tu verovatnoću je povećala na dvadeset do dvadeset pet procenata za isti vremenski period.

Zaključak je sledeći: ukoliko imate podršku svoje zajednice i snagu i utehu možete pronaći u svojoj veri, vaše šanse da preživite opasnu operaciju srca povećaju se i do sedam puta u odnosu na osobe koje ni jednu od tih opcija nemaju. Ovaj ishod sasvim sigurno pravi tu sedmostruku razliku kada je bilo koji smrtni rizik u pitanju, čak i visok nivo holesterola, visok krvni pritisak, ali i genetske predispozicije za srčana oboljenja. Pitanja u vezi sa pripadnošću određenim socijalnim grupacijama poput klubova ili crkvenih okupljanja mogu se posmatrati objektivno, dok su pitanja o verskim ili religioznim verovanjima u potpunosti vezana za subjektivna osećanja ispitanika.

U našoj novoj knjizi „Sam svoj iscelitelj“, profesor sa Harvardove medicinske škole Rudolf Tenzi i ja istražujemo nove metode za d  oživotno blagostanje koje na određene način pomaže vašem imunom sistemu. Zalažemo se za to da mentalna i emocionalna stanja moraju biti sastavni deo imunološkog sistema, jer je sada poznato i to da su ona izuzetno važna.

Primera radi, svi se mi lepo osećamo kad znamo da smo voljeni, pa čak i kada je taj osećaj u potpunosti subjektivan, postoje implikacije da su ti osećaji dobri za naš imuni sistem. Da to onda znači da i vaše ćelije takođe „osećaju“ tu ljubav? Pre nego što odreagujete na ovu tvrdnju smatrajući je smešnom, razmortite rezultate sledećeg istraživanja.

Istraživači sa Jejla posmatrali su 119 muškaraca i 40 žena koji su podvrgnuti najsavremenijem testiranju za istraživanje blokada u koronarnim arterijama, poznatom i kao koronarna angiografija. (Iako je većini ljudi ova procedura izuzetno neprijatna, ona se u stvari smatra jednom od neinvanzivnih metoda. U većini slučajeva se kroz podlakticu umetne uski kateter, a onda se on navodi do srčanih arterija. Nakon toga se ispumpa kontrast koji bi trebalo da pokaže unutrašnjost arterije koristeći skener ili magnetnu rezonancu. Na ovaj način se direktno vidi veličina aortinog otvora ili blokada ukoliko je ima.) Pacijenti koji su istraživačima rekli da se osećaju voljeno ili imaju emotivnu podršku svog partnera, generalno su imali manje blokada u svojim koronarnim arterijama, koje su glavni uzrok srčanih i moždanih udara.

Naravno, postoje i drugi faktori rizika koji mogu biti uzročnici bolesti srca, a neki od njih su ishrana, fizička aktivnost, pušenje, porodični odnosi, ali čak i kada su ovi činioci uklonjeni iz jednačine, osećanja ljubavi i emotivne podrške bili su dobri pokazatelji ko će imati više ili manje blokada u arterijama. Jedno istraživanje sprovedeno na ženama u Švedskoj pokazalo je istovetne zaključke. Međutim, možda je istraživanje u kojem je ispitanicama postavljeno jedno jedino pitanje imalo najupečatljivije rezultate. Tim istraživača sa Univerziteta Kejs Vestern Rizrv anketirao je 10.000 oženjenih muškaraca koji pre toga nisu imali anginu pektoris, bol u grudima koji najčešće povezujemo sa bolestima srca (iako se srčani udari mogu desiti i ukoliko niste imali ovaj simptom).

Kao što je bilo i očekivano, muškarci koji su imali najviše poznatih rizika za srčano oboljenje, poput visokog holesterola, hipertenzije i starije životne dobi, nalazili su se u situaciji u kojoj je za preko dvadeset puta veća verovatnoća da razviju anginu pektoris u narednih pet godina. Onda su im istraživači postavili jednostavno pitanje: „Da li vam vaša žena pokazuje ljubav?“. Kod muškaraca koji su odgovorili pozitivno postojala je manja verovatnoća od nastanka angine pektoris, čak i u slučajevima kada su imali visoke faktore rizika za nastanak tih simptoma. I u obrnutom slučaju pretpostavke su se pokazale kao tačne. Kod muškaraca sa visokim faktorima rizika koji su rekli da im njihove žene ne pokazuju ljubav, postojala je skoro dva puta veća verovatnoća da dobiju anginu pektoris.

Ono što treba da znamo jeste da zdravstvenom stanju treba da pristupimo na holistički način koji uključuje um i telo. I jedno i drugo su od izuzetnog značaja, jer zahvaljujući povezanosti između uma i tela postoji neprestana razmena informacija između. Ovaj podatak može biti osnova za viši nivo zdravstvenog stanja koje će potrajati tokom celog životnog veka.

Dipak Čopra, osnivač Čopra fondacije i suosnivač Čopra centra za zdravlje, svetski je poznat kao pionir na polju integrativne medicine i lične transformacije. Takođe poseduje sertifikate za internu medicinu, endokrinologiju i metabolizam. Član je i Američkog lekarskog fakulteta i Američkog udruženja kliničkih endokrinologa. Autor je više od osamdeset knjiga prevednih na četrdeset tri jezika, među kojima su mnoge bile bestseleri na listi New York Timesa. Njegove poslednje knjige su „Sam svoj iscelitelj“, koju je napisao u saradnji sa Rudolfom E. Tenzijem, i „Kvantno isceljenje: istraživanje granica u lečenju uma i tela“.

Rudlof E. Tenzi je profesor neurologije na Univerzitetu u Harvardu i potpredsednik na odeljenju neurologije u Masačusetskoj univerzitetskoj bolnici. Doktor Tenzi je sa Dipakom Čoprom napisao nekoliko New York Times bestselera, uključujući i „Supermozak“ i „Supergene“. Svoju poslednju knjigu „Sam svoj iscelitelj“ napisao je u saradnji sa Dipakom Čoprom. On je, takođe, međunarodno priznati stručnjak za Alchajmerovu bolest i ekspert za bolesti mozga sa preko petsto istraživačkih publikacija. Tokom 2015. godine, magazin Tajm ga je uvrstio među sto najuticajnijih ljudi na svetu.

Izvor: deepakchopra.com
Prevod: Nataša Đuričić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana sloboda govora novinari (ni)su spajdermeni laguna knjige Prikaz romana „Sloboda govora“: Novinari (ni)su spajdermeni
03.08.2020.
Vladan Matijević jedan je od retkih savremenih srpskih pisaca koji neprekidno pokušava (i uspeva) da svakom romanu da drugačiji oblik i smisao, zadržavajući pritom niz karakteristika: ironiju, nekad o...
više
knjiga nedelje autobiografija  laguna knjige Knjiga nedelje – „Autobiografija“
03.08.2020.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za knjigu nedelje. To znači da će naši članovi te, i samo te nedelje, moći da kupe Knjigu nedelje ...
više
klasici vs savremenici laguna knjige Klasici vs. savremenici
31.07.2020.
Da li treba da čitate klasike ili savremenu književnost? Svi se kunu u Dostojevskog, a čitaju njegove redove kao svetinju, što će reći šturo i retko, da ne skrnave visoku umetnost, koja ionako nije do...
više
o somi iz vrlog, novog sveta priča se još od 1932 godine laguna knjige O somi iz „Vrlog, novog sveta“ priča se još od 1932. godine
31.07.2020.
Važan trenutak za NBC i Univerzal je lansiranje nove platforme za serije i filmove Pikok (Peacock) na kojoj možete da pogledate novu naučnofantastičnu seriju „Vrli, novi svet“. Zasnovana na istoimenom...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.