Diorova tajna

Bilo da je u pitanju nošenje novog modela haljine ili pilotiranje avionom, žene su oduvek osvajale slobodu tamo gde im je uskraćena. Junakinje „Diorove tajne“ Nataše Lester srljaju u nepoznato, istrajavaju u teškim trenucima, prevazilaze ratne užase. Iako problemi savremene žene deluju banalno u odnosu na one sa kojima su se suočavale njihove bake i majke, izazovi novog doba mahom se javljaju na istim mestima, baš kao i predrasude i diskriminacija.



Dve otuđene sestre sa nekonvencionalnim karijerama u ratnoj avijaciji akterke su prvog narativa smeštenog u osvit Drugog svetskog rata. Paralelno u sadašnjosti, autorka nas vodi do vikendice u Kornvolu i ormara punog prvim posleratnim kreacijama proslavljenog francuskog dizajnera Kristijana Diora. Kat Žurdan, konzervatorka tekstila, nalazi u bakinoj kući gomilu haljina sa potpisom ovog kreatora. Saznaćemo šta to povezuje haljine, njenu baku koja sada živi u Sidneju i sestre Liberti i Skaj.

Jedna od tematskih okosnica knjige je i lansiranje prve posleratne modne kolekcije Kristijana Diora. Svoje smele kreacije on pušta u svet koji je u tom trenutku potpuno devastiran posledicama rata. Ovo je na neki način i omaž sestri koja je bila aktivni učesnik Pokreta otpora u Francuskoj. Katrin Dior se u Kristijanovom stanu u Parizu sastajala sa članovima otpora. Bila je deo obaveštajne jedinice koju je organizovala poljska vlada u egzilu a finansirali Britanci, zadužena za prenošenje poruka Londonu. Kada je 1944. godine Gestapo uhapsio njegovu sestru, Kristijan je potegao veze da bi je oslobodio. Ipak je deportovana u zloglasni ženski logor Ravensbrik, ali je uspela da preživi i dočeka duboku starost. Posle oslobođenja dodeljena su joj brojna odlikovanja i državne počasti. Nastavila je da radi sa svojim bratom, nabavljajući cveće, kasnije i gajeći ruže koje su se koristile za izradu sastojaka za parfeme na farmi u Provansi.

Autor teksta: Ivana Veselinović