Delfi Kutak je pročitao: „Životinjska farma“

„Ono što je životinja postaje čovek, a ono što je ljudsko postaje životinja.“
– Marks

Marks je neretko upoređivao ljude sa životinjama, govoreći da je ljudsko biće u svom najbukvalnijem smislu politička životinja. Isto se može videti i u ovoj Orvelovoj knjizi. Videvši kako desetogodišnjak bičuje konja, Orvel u knjizi upoređuje eksploataciju životinja sa eksploatacijom radničke klase. Tako je nastala „Životinjska farma“. Svinje u knjizi koriste iste metode kao i oni sa kojima su poređene u stvarnom životu kako bi stekle kontrolu nad masama. Zanimljivo je da je kontrola nad nivoom pismenosti i obrazovanja drugih životinja zapravo omogućila da stvore jedinstven narativ, a time i prošire strah u skladu sa prvobitnim ciljevima. Sve počinje pretnjom kako će se gospodin Džouns vratiti na farmu.

U tekstovima koji prate razvoj ove knjige mogu se pronaći i mnogobrojna poređenja Staljina i Napoleona, koji su se služili cenzurom i ubistvom da bi utišali svoje protivnike. Ništa manje važno nisu ni jednopartijski izbori zarad mira među onima koji su u bilo kom trenutku pokušavali da dovedu u pitanje njihovu „slobodu“, a ni korišćenje alternativnih činjenica, prepravljenih brojeva i neuspešnih sećanja kako bi se na najbolji mogući način iskoristilo neobrazovanje koje je vladalo među ljudima. Ovo će dovesti do zanemarivanja nepravde novopristiglih tlačitelja jer je prosto bilo manjka razumevanja potrebnog za suprotstavljanje, što će posle implicirati dalje ugnjetavanje.

„Dvanaest glasova gnevno je urlalo, i svi su bili slični. Sada je postalo jasno šta se dogodilo s njuškama svinja. Životinje spolja gledale su u svinju pa u čoveka, u čoveka pa u svinju, i opet u svinju pa u čoveka; ali je već postalo nemoguće razlikovati ih.“

Orvel u svojoj knjizi, svojevrsnoj basni-romanu, opisuje kako se jedan, posve revolucionarni, pokušaj promene sistema na čovečniji i bolji pretvara u nešto sasvim suprotno tome. Likovi koji su predstavljeni u knjizi jesu zapravo društvo u malom, pa tako svinje ukazuju na vladajuću klasu, Napoleon predstavlja tiranina, Bokser biva alegorija radničke klase, psi policija... Ove životinje nisu želele biti kao ljudi, niti su želele patiti zbog njih, pa su preuzele život u svoje ruke. Iako su sebe smatrale superiornijim u odnosu na ljude, ipak je ispalo da neke životinje i nisu ništa bolje od ljudi. Ili obrnuto rečeno. Svakako se prihvata kao aksiom. Na kraju se sve svodi na jedno: koliko god se društvo trudilo održavati jednakost među ljudima (bilo da je reč o prošlom ili sadašnjem vremenu), u tome baš i ne uspeva. To će ostati jedan nedostižan ideal jer će uvek postojati privilegovani ljudi. I biće kao u „Farmi“ – da su sve životinje jednake, ali su neke ipak jednakije od drugih.

Autor: Aleksandra Stojanović
Izvor: Delfi Kutak