Delfi Kutak je pročitao: „Zavedi me knjigama“

Pa jao, čiklit, pa još i erotski! Knjigu sam odabrala kao deo izazova u Fejsbuk grupi Delfi Kutak, a meni ko je kriv što ne čitam mala slova („Zavedi me“), nego se ćorka zalepila za reč KNJIGA kô muva za lepak.

Kara piše knjigu o tome kako piše knjigu i o svemu tome će na kraju napisati knjigu. Inspiracije ni za lek, rok za predaju (još nezapočetog) rukopisa je za mesec dana, a avans potrošen za šestomesečni boravak u Italiji. Inspiracija stiže posle susreta sa bivšim, koga je šutnula pre 10 godina. Njena agentkinja insistira da Kara po svaku cenu bude što bliže Rajanu ne bi li konačno završila roman. Ona i bi (prva ljubav zaborava nema) i ne bi (ne može da mu oprosti). A on (naravno zgodan, lep i uspešan) „cvećka“ bio, takav i ostao.

Rešenje je neobuzdana strast po sceni koju je ona prethodno napisala. Da, da, gospoj’ca piše uspešne erotske romane. Dakle, venčanje (ne njihovo, već njihovih prijatelja na čijoj su se predsvadbenoj žurki sreli) je za nedelju dana, a on doputovao izdaleka i odmah izbačen iz hotela u kome je odseo – zbog psa (član porodice, pa molim da o njemu govorite kao o Djuku). Eto prilike za Karino dobro delo i ujedno sedmodnevnu neprekidnu inspiraciju. Rajanu, mukici, sve kao nešto neprijatno… (Taj lepi i zgodni baja ne mož’ da spava ako temperatura nije ispod 16 stepeni. Pa da si i Ralf Fajns leteo bi u hladnjaču! Djuka zadržavam!)

Da ne bude da u knjizi nema baš nijedna knjiga, Kara je blogerka. Pravi lepe fotografije knjiga i objavljuje ih na svom profilu (ja, naivna, mislila da ti bukstagrameri preporučuju knjige koje su pročitali, ali jok. To sve su te knjige „rendomare“, važno da se blog redovno apdejtuje).

Za kraj bih se uozbiljila. Knjiga uopšte nije isprazna, ma koliko sam je ja ovde šaljivo predstavila. U njoj ima puno ljubavi i romanse, ali je najviše o oproštaju – drugima, ali i sebi. Svako greši, i ljubavnici, i partneri, i prijatelji, i roditelji, i deca, ali svako ima pravo na drugu šansu. Ako su odnosi vredni spasavanja, onda ih treba i spasavati. Ako su ljudi vredni toga, treba im dati drugu šansu. Ponekad treba shvatiti da za neke događaje niko nije kriv. Najteže je iskreno oprostiti sebi, jer bez toga nema oporavka i nastavka normalnog života.

Moram priznati da mi je knjiga bila prijatno iznenađenje. Više bih je, kao i sama Kara, okarakterisala kao rom-kom, jer zaista je romantična i zabavna. Često sam se kikotala. Čak je i famozna erotika nežna i suptilna, fino uklopljena bez frivolnih vulganosti. Prava mera!

Posebno bih pohvalila prevod Tatjane Milosavljević. Potpuno u duhu srpskog jezika i po rečima, i po frazama, i po konstrukciji rečenica. Veliko bravo za Tatjanu!

Autor: Tanja Kisa
Izvor: Delfi Kutak