Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“

Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“ je jedinstvena knjiga u svom kazivanju. Mešavina različitih stilova, koji se otimaju svakom žanru, kombinacija imaginacije i veštog pripovedanja. Knjiga detalja, oblika i mirisa za sve one koji čitanje doživljavaju drugačije, kao stvarnost koja se dešava paralelno sa realnošću. Prava knjiga za sve knjiške moljce koji se osećaju kao da se u knjigu može uploviti, za one koji čitaju između redova i uživaju u svetu knjige, u potpunosti mu se predajući.

Sam početak romana upoznaje nas s Adamom Lozanićem, skromnim studentom književnosti, nastanjenom u Beogradu. Lozanić se izdržava lekturom u časopisu Naše lepote. Sve je u njegovom životu poprilično jednolično i monotono sve dok ne dobije jednu u najmanju ruku čudnu poslovnu ponudu, lekturu romana „Moja zadužbina“ Anastasa S. Branice, štampanog davne 1936. godine. Kada se na sve to doda i neočekivano izdašna suma obećana za preciznu lekturu romana, dobija se vrlo vešto ispleten zaplet. Ovaj u najmanju ruku intrigantan zadatak odvešće Lozanića u središte priče o Anastasu S. Branici, u čijem životu se uporedo sa istorijskim dešavanjima u tadašnjoj Jugoslaviji zbivaju porodične tragedije i jedna posebna ljubavna priča. Upravo ta ljubavna priča, koja se odvija zahvaljujući potpunom čitanju, potpuno i platonski, biće povod za stvaranje dela „Moja zadužbina“, koji je centralna pozornica romana „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“.

Na prvi pogled nije sasvim jasno iz čije perspektive se pripoveda. Prstenasta struktura ovog dela vodi čitaoca kroz Beograd dvadesetog veka. Adam nam na samom početku romana kazuje svoju tajnu: čini mu se da za vreme čitanja susreće druge čitaoce koji čitaju istu knjigu. Tamo gde vreme uzima stvar u svoje ruke i počinje da teče onom brzinom kojom onaj koji čita to odredi i tamo gde se lepota prostora stvara rečima, čitalac uspeva da pronađe nešto što ga spaja sa drugima sličnim sebi. Tako da nije nimalo iznenađujuće da tokom ove lekture on upoznaje čitaoce ovog malotiražnog romana bez radnje, prepunog opisa, koji bez samog čitaoca ne bi imao svrhu. Pored Lozanića, u „Mojoj zadužbini“ povremeno obitava starica Natalija Dimitrijević koja je u mladosti bila zaljubljena u Anastasa, njena družbenica Jelena koja uči engleski jezik ne bi li se otisnula u bolji život, Pokimica, bivši operativac Državne bezbednosti, vremešni profesor Teofilović, nagluva domaćica Zlatana, kao i neprimetna porodica Lelek. Svi oni bivaju sve više uvučeni u raskošni svet romana „Moja zadužbina“ i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću ovog literarnog dela. Njihove ruke nebrojeno puta glade njegove korice. Lektura „Moje zadužbine“ je posebno interesantna jer kada Lozanić dodaje interpunkciju ili ispravlja i briše reči u stvarnosti, on u tekstu radi konkretan posao: čupa biljke, briše prašinu ili kleše statue. Čitav roman lebdi između realnosti i fikcije, dok se u određenim momentima san i java ne izmešaju. Nove generacije unose izmene u „Moju zadužbinu“, koja predstavlja sastajalište različitih, istovetnih ili drugačijih ljudi, prilagođavaju sopstvenim potrebama tu raskošnu pozornicu, taj fiktivni svet, sve dok ne ponestane reči.

Čitajući „Sitničarnicu ’Kod srećne ruke’“, ne možete a da se ne zapitate da li književnost može da izmeni stvarnost i zameni je za drugačiju, kvalitetniju. Nedugo pošto je objavljena, „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“ dobila je sve najznačajnije književne nagrade i potvrdila da je savremena književnost u Goranu Petroviću zadobila novog klasika. Oblikujući svet idealnih čitalaca, Goran Petrović je napisao roman za svaku bolju, natprosečno senzibilnu ljudsku dušu. Svi koji čitaju žive u boljem i lepšem svetu. U njemu se sigurno mogu sresti i neka savršena, vanvremenska bića.

Autor: Jelena Ćirić
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
branko anđić ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje laguna knjige Branko Anđić: Ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje
17.05.2024.
Ovogodišnji dobitnik Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ u oblasti književnosti i prevodnog stvaralaštva u razgovoru za Danas govori o značaju ove nagrade, ali i o dve poslednje knjige na...
više
prikaz presfildovog romana ratnik kada vas zapuhne prašina starih rimskih puteva laguna knjige Prikaz Presfildovog romana „Ratnik“: Kada vas zapuhne prašina starih rimskih puteva
17.05.2024.
Vratio se Stiven Presfild. Autor bestselera o staroj Grčkoj – „Ognjena kapija“ i „Plime rata“ – u novom, uzbudljivom romanu „Ratnik“, pažnju je posvetio Starom Rimu. Zaplet romana je smešten u dve ...
više
prikaz knjige tajni život drveća zaljubljen u šumu laguna knjige Prikaz knjige „Tajni život drveća“: Zaljubljen u šumu
17.05.2024.
Retko je koja knjiga o prirodi privukla pažnju svetskih razmera i postala bestseler kao što je to slučaj sa naslovom „Tajni život drveća“ Petera Volebena. Zašto noćas tako šume jablanovi, tako stra...
više
ekskluzivno stiven erikson u beogradu 20 maja  laguna knjige Ekskluzivno: Stiven Erikson u Beogradu 20. maja!
17.05.2024.
Jedan od najznačajnijih svetskih autora žanra epske fantastike, Stiven Erikson, družiće se sa čitaocima u Beogradu u ponedeljak 20. maja od 17 sati u knjižari Delfi SKC. On će potpisivati svoje knjige...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.