Delfi Kutak je pročitao: „Serafina Krin i Srce sveta“

„Iz mraka nastajemo, bez svetlosti nestajemo.“

To je geslo žitelja Magovije, magičnog mesta gde žive veštice, vilenjaci, akrepi, baukovi, utvare, patuljci i ostala čudovišta. Žive u miru i slozi. (Pa dobro, kako kad.)

Jedan od stanovnika je i Serafina Krin koja uskoro puni dvanaest godina i sanja da postane pisac. Mama joj je veštica, a tata vilenjak. Kada Magoviju napadne pošast i sve preti da se raspadne, Serafina kreće u spasilačku misiju sa dva prijatelja i psom koji govori. Svako od njih je „nesavršen“ i pomalo se ne uklapa, a neki (npr. pas) su i kukavice. Ali ih to neće sprečiti da krenu u avanturu života i pokušaju da zaštite drage osobe.

Knjigu sam zapazila dok je bila u pripremi i nestrpljivo sam čekala dan da bude moja. Imala sam ogromna očekivanja i opravdala je svako od njih. Ne bih mogla da izdvojim omiljenog lika, svaki je doprineo da ova priča bude epska. Dečak koji voli knjige, trapavi mali akrep, uplašeni pas koji nastavlja uprkos tome (jer hrabrost nije odsustvo straha; već kad skupimo snagu i suočimo se s njim) i Serafina.

Koliko sam srećna što će devojčice, ali i dečaci, upoznati pravu heroinu koja ne haje za prividne razlike, koja veruje u snagu ljubavi i prijateljstva, da je reč ohrabrenja svima potrebna i da niko nije previše mali da bi spasao svet. I da, ne smem zaboraviti Melaniju. Čik probajte da se ne nasmejete glasno kad je upoznate. Samo budite civilizovani.

Priču prate ilustracije i bez njih ne bi bilo ovako magično.

„Postoje trenuci kada se moramo držati zajedno, samo tako možemo uspeti.“

Od mene preporuka kao kuća. Čekam nastavke! Aleksandra Filipović je stvarno pisala feniksovim perom.

Autor: Dragana Martinović
Izvor: Delfi Kutak