Delfi Kutak je pročitao: „Sara i zaboravljeni trg“

„Trg je bio popločan sivkastocrvenim kvadratima, a na sve četiri strane nalazile su se kolonade, u kojima su bile male radnje. I ona nije dobro znala put do njega, a bilo joj je čudno kako bi svako koga bi pitala za taj trg samo odmahnuo glavom kao da prvi put čuje za njega. Ovoga puta stigla je bez greške do njega.“

U poslednje vreme se sve češće uz ime nekog izvanrednog, maštovitog i inteligentnog romana za školarce i tinejdžere upisuje ime Zorana Penevskog. Ovaj naš pisac koji je rođen u Pančevu 1967. godine autor je nekoliko romana, strip-scenarija, grafičkih romana, uključujući i prvi među njima u Srbiji naslovljenog „Ljubazni leševi“, a njegova dela su prevedena na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik. Objavljivao je priče, tekstove, prikaze, kritike i eseje u časopisima Sveske, NIN, Vreme, Večernje novosti, Danas, Letopis Matice srpske... Preveo je više od pedeset knjiga, a uredio više od sto izdanja. Urednik je izdanja za decu u izdavačkoj kući Laguna. Prvi roman o devojčici Sari – „Sara i zaboravljeni trg“ doživeo je već pet izdanja i bio je u najužem izboru za nagradu Politikinog Zabavnika.

Sara ima 12 godina. Raspust je počeo i ona ne želi da ga provede kao i druga deca – četujući, već sa ocem mili kroz ulice prepune automobila i saobraćajne gužve prema baki. Roditelji su joj pred razvodom i ona nikako ne želi da bude sama, već na najboljem mestu koje poznaje, gde se oseća sigurno i zaštićeno, gde je uvek dete. Da, najbolje od svega je što će leto provesti sa bakom, njenom Kristinom, sa kojem je povezana posebnim i neraskidivim nitima. Baka je uvek bila tu za nju, mnogo joj je čitala ali i izmišljala fantastične avanture za nju. Ali ovoga puta, kada Sara kroči u dnevnu sobu, baka mirno spava u stolici za ljuljanje, toliko mirno da Sara ubrzo uviđa da baka ne spava. Kraj bake nalazi se pisamce, malo oproštajno pismo za Saru. Sa listom u ruci Sara uranja u fantastične svetove snova u potrazi za svojom voljenom bakom... Prolaskom kroz duguljasti tunel, iz realnog sveta okvirne priče, Sara ulazi u irealan svet zaboravljenog trga na kome, zajedno sa Bertoldom, pticom koji misli da je mačka, polazi u potragu za nestalom bakom. Obilazeći trg, Sara i Bertold (od milja Berti) idu kroz prodavnice u kojima rade čudnovati radnici i tamo dobijaju raznorazne korisne i manje korisne informacije, nailaze na niz neobičnih likova poput Konstantnog Konstantina, Gospodina sa šetajućim brkovima, Kišobradog, starca iz Radionice za popravku detinjstva i drugih, koji na maštovit i duhovit način predstavljaju važne životne poruke. Krajnje neobični susreti stvarnog i sanjanog, uz iščašeni humor i intertekstualne jezičke igre, pretvaraju Sarin svet u odraz slutnji, nepouzdanih znanja, zaboravljenog i potisnutog. U jednom momentu Sara prelazi preko mosta ispod kog nema ništa i upoznaje vilu. Ona joj daje jednu poruku.

Ovo je sjajna, izrazito avanturistička, maštovita i opčinjavajuća priča o devojčici Sari, koja tokom romana odraste čitave dve godine i čija se potraga za bakom u volšebnim svetovima zaboravljenog trga pretvara u traganje za nečim dubokim i suštinskim što na kraju ove mistične priče određuje njeno detinjstvo.

Posebnu vrednost romana čini izvanredan spoj teksta i slike. Za ilustracije, koje u pravom smislu obogaćuju roman, zaslužan je Dušan Pavlić, dizajner i ilustrator. Dobitnik je „Zlatnog pera“, nagrade za najbolju ilustraciju u 1996. godini. Njegove ilustracije za knjigu „S decom oko sveta 1″ objavljene su u velikom katalogu Bolonjskog sajma knjiga 1999. godine. Dobitnik je nagrade „Neven“ za najbolju ilustraciju za „Okean od papira“, takođe iz pera Zorana Penevskog.

Autor: Nikola Janković
Izvor: Delfi Kutak