Dino Bucati je pažljiv i pronicljiv posmatrač sveta oko sebe. U svojoj zbirci „
Prodavnica tajni“ osvetleo je mnogo toga skrivenog u čoveku, zakopanog u najskrovitija mesta duše. Može se reći njegove, jer u pričama često sam sebe pominje ili mu se drugi obraćaju. Ipak, sve priče su univerzalne i svevremenske jer govore o onome što postoji u ljudskom rodu bez obzira na mesto i vreme. Strah od smrti, neprihvatanje bolesti, opasnosti, održavanje privida skladnog života, strah od nepoznatog, strah od kazne, podsmeha. Simbolično, magijski, apsurdno, misaono, Bucati razotkriva ljudske tajne i poentira svaku priču pogađajući u sam centar porekla tajne.
Neke od priča znam već dugi niz godina i često ih pominjem, većinu znam odranije, ipak sada, čitajući ih jednu za drugom u kontinuitetu, sagledah punu veličinu ovog pisca. Iz priče u priču moje ushićenje je raslo – „ova mu je baš dobra, e, ova je odlična…“ – tako da njegove reči, da je u njima pružio najbolje od sebe, zaista stoje. Možda je drugim knjigama nadmašio formu priče zastupljene u ovoj zbirci, ali vrhunsko sažimanje poente na toliko raznovrsnih tema teško je nadmašiti i u višetomnim romanima.
Po svojim ličnim afinitetima, nikako ne implicirajući da su najbolje, jer svaka je najbolja, izdvojila bih sledeće priče:
–
Sedam spratova: o neprihvatanju bolesti i njene progresije. Podsetila me je na Manovog Hansa Kastorpa.
–
Ipak kucaju na vrata: o neshvatanju veličine opasnosti prirodnih katastrofa.
–
Ogrtač: o snazi majčinske ljubavi koju čak i smrt poštuje.
–
Ratna pesma: snažna antiratna priča o jalovosti svakog rata ma kako on naizgled pobednički bio.
–
Pas koji je video Boga: o savesnom ponašanju ljudi samo u strahu od kazne.
–
Kumbar: o traćenju života usled nesuočavanja sa iracionalnim strahom.
–
Jaje: o snazi majke da isprvi nepravdu učinjenu njenom detetu.
–
Devojka koja je propadala: o prolaznosti lepote.
Moja najveća moguća preporuka!
Autor: Tanja Kisa
Izvor:
Delfi Kutak