Delfi Kutak je pročitao: „Priznanja“

Ova knjiga me je duboko uznemirila i priznajem da nikada nisam pročitala ništa slično. Psihološka drama, sa elementima trilera, potpuno odsustvo empatije kod ubistava, a onda toliko hladna osveta, koja kažu da je najbolja kada se tako servira, ali od ove se ledi krv u žilama.

Srednjoškolska nastavnica Juko Moriguči drži poslednje predavanje u školi svom razredu kojem je i starešina. Razlozi njene odluke da podnese ostavku je, kako im priča, zato što želi da sa svojim bivšim verenikom provede njegove poslednje dane i da zajedno daju oduška svojoj boli zbog smrti njihove četvorogodišnje devojčice Manami.

Pre samo mesec dana, u prostorijama te škole, devojčica je stradala, a sada nastavnica mirno obrazlaže kako se to desilo i da je saznala da su ubice trenutno u ovoj prostoriji i da će ih zvati učenik A i učenik B.

Kako odmiče sa svojom pričom, ostali učenici shvataju ko su dečaci koji su je ubili, a završetak predavanja biće zapanjujuće saopštenje o postupku kojim će se osvetiti.

Nakon poslednje rečenice Juko napušta razred i prostorije škole, a ono što je nakon toga učinila ostaviće takve posledice, kojima se niko nije ni mogao nadati. Jer njen postupak dovodi do novih događaja, a oni opet do novih. I tako se, poput koncentričnih kružnica, osveta raširila i stradali su i nevini jer se to više nije moglo zaustaviti, niti kontrolisati.

Ovo je sada meni već treća knjiga u nizu gde na početku nestaje ili strada maleno dete i događaji koji slede samo potvrđuju da je to jedan od najgorih i verovatno najvećih strahova svih roditelja – opstanak dece.

Danas, u okruženju društvenih mreža, medija i ranije zrelosti tinejdžera, mi koji smo rasli u drugačijim okolnostima ostajemo zgranuti načinima na koje ta deca, od nepunih trinaest godina, razmišljaju, koliko mogu biti zlobna i koliki je manjak empatije prema bližnjem, pa bio to drug, drugarica ili član porodice, možda i komšija, nastavnik. Bar sam ja zgranuta, ne znam za vas. Ova priča me je svakako protresla. Na momente sam zatečena samo prazno gledala u štampana slova, a od okreta stranica i strepela.

Iste događaje ćemo videti iz nekoliko uglova i tako ćemo ih najbolje sagledati i uvideti istinu i razmeru kazne koja se dešava. Majčinska ljubav prema detetu je ogromna i isto tako može biti stravično velika i količina mržnje koju ona oseća prema ubicama svog čeda. Najviše me je zapanjilo sa koliko lukavstva i umešnosti je sve osmislila i sprovela u delo, zato smatram da bi ovo bila odlična ekranizacija, na kraju koje bi se verovatno zaorio aplauz publike.

Kraj je fantastičan, ali to možda mislim jer sam i sama majka.  Izvolite, pročitajte, pa prosudite sami. Ogromna preporuka!

Autor: Tatjana Todorovic
Izvor: Delfi Kutak