Ukoliko ste ljubitelj fantastike i ako vam ne manjka maštovitosti onda je ovo prava knjiga za vas.
Sa ovom knjigom kreće i moje upoznavanje sa
Pračetom. Pre nego što sam se upustila u ovu avanturu saznala sam da je ovo izdanje koje je pisac revidirao. Priču je kreirao sa sedamnaest, a dopunio sa četrdeset tri.
Zamislite tepih. A u njemu gomilu sićušnih stvorenja, toliko sićušnih da kada se neko od njih nasloni na jedno vlakno, deluje mu veliko kao nama drvo, recimo.
Simpatične stanovnike Tepiha čine mala, malo veća stvorenja, simpatična, čudna, mudra, pa i nevaljala bića. Ima i nevidljivih, kao i onih koji mogu videti budućnost. Uz sjajne ilustracije jasno sam mogla da ih zamislim u vlaknima tepiha ispod svojih nogu.
Svi su podeljeni na plemena, a onda se pojavljuje strašni Groza koji seje haos naokolo. Tada nastaje avantura uz krvoločne krtare i družinu koju čine Pismir, Glurk, Snibril, Bejn, Brokando...
Njihovi razgovori su filozofski i šašavi. Pružiće vam zabavu, ali i dati važne pouke, pre svega o prijateljstvu, zajedništvu, besmislu rata i večitoj pobedi dobra nad zlom.
Ono što moram priznati jeste da su mi neki delovi priče bili zbunjujući. Ova knjiga nije lagana bajka, već traži punu koncentraciju, iako obiluje suptilnim i zdravim humorom i maštovitošću.
Opet, zanemariću sitne nedostatke zato što sam se uz družinu iz Tepiha nasmejala i zabavila, naročito uz Brokanda koji je šarmantan i neodoljiv i morate ga upoznati.
Uz zabavu, družina vam daje i dosta tema za razmišljanje. Pri tom, ovu priču je stvorio sedamnaestogodišnjak, a to, priznaćete, nije mala stvar.
A ja ću druženje sa ovim piscem sigurno nastaviti jer mi prija ovakav stil, humor i obilje metafora. Ako je ova knjiga početak, mogu samo da zamislim kakve su ostale.
Jedno je sigurno – nakon čitanja ove priče gledam na tepihe drugim očima i pitam se koja su plemena u njima sakrivena.
Autor: Ana Ponjavić
Izvor:
Delfi Kutak