Delfi Kutak je pročitao: „Magbet“ Ju Nesbe

Sedamdesete godine prošlog veka... Oronuli, kišom natopljeni, siv i ružan industrijski grad. Korupcija je svojom čeličnom rukom u smrtonosni zagrljaj stegla sve one koji bi trebalo da budu protiv nje. Da se protiv tog zla i pošasti bore. Ali, oni su pali pod njene čari.

Ima li pravde u svetu u kome su narkotici i trgovanje njima zamenili pisak industrijskih sirena? Može li se nada vratiti u sivilo i isplivati iznad prljave borbe za prevlast?

Možda, kada, korumpirani šef policije strada. Ali, i tada nadu guši borba za prevlast. Jer, „dajte čoveku vlast i videćete kakav je čovek“, davno je rečeno.

Davnu priču o Šekspirovom Magbetu ispričao je kroz ono što znamo, sa čime se suočavamo i što je postalo svakodnevna pojava modernog – konzumerističkog društva, Ju Nesbe.

Magbet je, u Nesbeovoj priči paranoičan, agresivan, sklon raznim napadima „čudnog ponašanja“. Tu je i Hekata koja ima sopstvene želje i sopstvene planove u koje se Magbet uklapa kao pion u beskrajnoj partiji šaha koja će se okončati pobedom ili porazom.

Lejdi, vlasnica kazina, Magbetova ljubavnica za to vreme kuje sopstvene planove koji nisu nimalo naivni i bezazleni.

Upleten u mrežu pohlepe, ambicije bez pokrića, neutažive želje za uticajem i beskrajnom moći, Magbet se suočava sa lažima, zločinima starim koliko i samo čovečanstvo, sa umovima koji kuju zločine iz motiva koji su, takođe stari koliko i sam svet, a on je sam, u središtu vrtloga koji preti da ga potopi, dok Magbet ne zna kuda i kome da se okrene, i kome da veruje kada su oko njega ljudi koje gone najmračniji porivi.
 
Autor: Jelena Nedeljković
Izvor: Delfi Kutak