Delfi Kutak je pročitao: „Krojač“

Serafim, Marta i njihov sin Jakob činili su se srećnom porodicom. Serafim je bio iz porodice najpoznatijih krojača za žene u Beogradu. Samo je jedan čovek bio bolji od njih – Voja Jovanović, čovek koji je mogao da sašije sve što poželi i koji je uvek znao šta je u modi pre nego što sama moda i stigne u Beograd. Ali šio je samo za muškarce. Voja nije bio samo dobar krojač već i dobar prijatelj... Najbolji... Kada je rat pokucao na vrata, Serafima nije mogao da spase, ali Martu i Jakoba jeste. Rizikujući svoj život, postao je ne samo njihov spasilac već i prijatelj, učitelj, večiti zaštitnik...

„Krojač“ je roman koji nas uvlači u vrtlog porodičnih tajni, prepleten istorijskim previranjima i ličnim dramama. Odmah osvaja bogatstvo likova. Volela sam ih sve – Martu, Jakoba, Voju, Roberta, Olgicu... Marta, ta divna žena, divna majka, podnela je veliku žrtvu ne misleći na sebe već na sreću i dobrobit onih koje je volela. Biće divna majka ne samo Jakobu, kojeg je rodila, već i malenom biću spasenom iz logora, bebi Olgici. Iako je pokazala svu snagu jedne žene, ipak je nekako jedan drugi lik potpuno ukrao moje srce.

Voja, taj dobri čovek, krojač koji je krojio odela gospodi, ali i krojač života ljudi koje voleo i spasao na različite načine... A nije ih bilo malo... Dirljivo je ono što je postojalo između njega i Marte. Iako znam šta ćete sada pomisliti, reći ću vam da grešite. Voja je voleo one koje nije smeo. Nije se snalazio sa ženama. Pa ipak, jedna je bila njegova svetlost.

U romanu svaki od likova nosi sopstvene terete i suočava se sa izazovima. Pored porodičnih odnosa, Jelena Bačić Alimpić se pozabavila i pitanjima identiteta i nasleđa, tajni i njihove moći, pitanjima ženske snage, ljubavi... Pokazuje nam kako skrivene istine i prošlost utiču na sadašnjost. Nema tajne koja se može sakriti, a načini dolaska do istine su nekada potpuno neverovatni. Kroji onaj gore, bolje od svih...

Roman obiluje ljubavlju – porodičnom, majčinskom, bratskom, prijateljskom... Upravo ona drži i u najtežim vremenima. A pitanja ko smo i odakle dolazimo važna su onima koji se suočavaju sa tajnama. Zato ne želim da mislim loše o onoj koja je izazvala tok koji lomi srce. Najzad, slomila je i svoje. Iako se zapitam, šta bi bilo...

Širok je spektar emocija koje Jelena ovim romanom izaziva u nama. Ona ne beži od onih lepih, ali ni onih najtežih, jer najzad, sve je to sastavni deo života. Gubici su neizbežni, a načini nošenja sa istim različiti. Mora se ići dalje. I treba praštati. Predivna Marta znala je to i unapred oprostila, moleći one oko sebe da urade isto. Nema unutrašnjeg mira, nema isceljenja bez toga. A koliko majčinsko srce može da izdrži? Kada je trenutak kada bude previše?

Sve to u nama izaziva snažan osećaj empatije i saosećanja, ali i divljenja i poštovanja. Jelena oživljava, ne samo likove već i prostor, mirise, doba dana... Ona nas poziva da osećamo. Jer ne kroje se ovde samo odela. Kroje se sudbine, odnosi, sećanja, istine... A svaka pukotina, svaka zakrpa ima svoju priču. Rekla bih da je krojač svako od nas. Onaj koji oseća, onaj koji ćuti, koji voli, koji greši, koji i dalje pokušava da nešto sačuva od zaborava... A da li je moguće krojiti sudbinu ili pak ona kroji nas?

Jelena Bačić Alimpić savršeni je krojač romana koji se ne čita, već živi i oseća. Jer neke se priče zaista samo ne čitaju, već žive i preživljavaju. A ova se duboko utisnula u moje srce.

Autor: Anita Savić
Izvor: Delfi Kutak