Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Istorija starog sveta“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Istorija starog sveta“

Suzan Vajs Bauer rođena je u Virdžniji gde živi i danas. Knjigom „Istorija starog sveta“ započela je niz knjiga koje se bave svetskom istorijom, a nastavila ga je naslovima „Istorija srednjovekovnog sveta“ i „Istorija renesansnog sveta“. Intenzivno se bavi pisanjem i poznata je po kratkim istorijskim knjigama za mlađe čitaoce i knjigama o klasičnom obrazovanju.



Kao što sam rekla već počnimo od trenutka kad je sve počelo...

Volite li više geografiju ili istoriju? Pitam vas iz razloga zato što je meni uvek bilo teško da se odlučim između ova dva predmeta, pa rekoh možda i vi imate istu dilemu. U svakom slučaju, šta god da više preferirate, nikad nije dosadno čitati nešto o drevnim civilizacijama, prvim carstvima i prvim vladarima. Posebno ako se ta istorija čita iz nečega što nije školski udžbenik, tada je sve drugačije. Ovo neće biti klasičan čas iz istorije.

Možda bi trebalo sad da vam svaki tom predstavim pojedinačno, ali neću to uraditi, kako bih izbegla prepričavanje. Sva tri dela treba da doživite svojim čulima. Svako od nas imam različit pogled na sve. Ako želite nešto drugačije na pravom ste putu.

„Istorija starog sveta“ stvorena je za svakog zaljubljenika u istoriju, ali i za onu populaciju koja baš nije ljubitelj ove tematike. Knjige obiluju podacima koje ne poseduje ni jedan udžbenik iz istorije, sadržaj je podeljen na kratka poglavlja koja su posvećena kratkim vremenskim periodima svake oblasti, gde su na krajevima svakog poglavlja date vremenske paralele podudarajućih događaja različitih civilizacija koje nam zaista omogućavaju da steknemo jasniju sliku ovog drevnog perioda. Dodatna olakšica su i detaljne mape sa ucrtanim svim pomenutim gradovima i regijama iz datog poglavlja, jedna velika pomoć za sve one koji su zainteresovani i za preciznu geografsku lokaciju. Takođe, svaki narod je predstavljen kroz njihovu kulturu i običaje.

Prikazujući njihovu kulturu i običaje uvidećete mnoge sličnosti među narodima u pogledu njihovog napretka i formiranja modernih kultura.

U jednom trenutku možete zamisliti sebe kao zajedno koračate kroz tu masu ljudi i da ste vi ta osoba koja kroz razgovor prikuplja informacije o njima. Kao da sve dešava sad, ovog trenutka.

Svako od ova tri toma je zabavan interesantan na svoj način. Zavisi samo koji deo istorije više volite: prve narode, nastanak prvih carstva ili doba Aleksandra Makedonskog.

Ne znam, možda sam suviše pristrasna, možda je vi nećete doživeti kao ja, ali nemojte zbog toga dopustiti da budete uskraćeni za doživljaj koji romani pružaju. Delo je pravo putovanje kroz vreme. Drugim rečima vremeplov.

Autor: Jelena Smuđa
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kada je mesec nisko laguna knjige Kada je mesec nisko
23.11.2020.
Nadija Hašimi je izuzetno talentovana autorka čiji su romani savršeni za one koji iščekuju novog Hoseinija. Pošto još uvek nemamo informaciju da li i kada će napisati novi roman, u međuvremenu vam pre...
više
kako da vam dete postane pisac laguna knjige Kako da vam dete postane pisac
23.11.2020.
Jedan od najvažnijih elemenata dečjeg razvoja je svakako učenje da se ispriča priča. Zato smo pitali nekoliko poznatih pisaca na koji način roditelji mogu da pomognu deci da te priče zapišu. St...
više
jela krečič potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal laguna knjige Jela Krečič : Potrošačka sloboda nam nudi da partnera biramo kao šal
23.11.2020.
Verovatno vam je nepoznato da je spisateljica Jela Krečič vrlo popularna osoba u Sloveniji, a njene knjige pravi hitovi. Već svojim debijem iz 2015. godine „Nema druge“ oduševila je čitao...
više
odlika najvećih srpskih pisaca dert karasevdah nema toga kod krleže ili dostojevskog intervju roberta hodela laguna knjige Odlika najvećih srpskih pisaca: „Dert. Karasevdah. Nema toga kod Krleže ili Dostojevskog…“ intervju Roberta Hodela
23.11.2020.
Čiji je zapravo Ivo Andrić i ko ga se odriče nakon što ga je decenijama prisvajao? Zašto Dragoslav Mihailović oduvek nije bio ničiji? I kako je Jugoslavija bila svačija pa postala ničija? Za Nedeljnik...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.