Delfi Kutak je pročitao: „Iščekujući varvare“

Ako je Nobelova nagrada za književnost vrhunac i najveća nagrada koju jedan književnik može da dobije, onda bi Kuci trebalo da dobije bar dva Nobela.

Rođen je i odrastao u porodici Afrikanera. Bio je svedok najmračnijeg doba, doba аparthejda koji je sprovodila vladajuća bela manjina u Južnoafričkoj Republici, i verujem da je to najvećim delom uticalo na njegovo pisanje.

Koliko god bio skroman i o njegovom životu se vrlo malo znalo, koliko god bežao od nagrada, one ga pronalaze. Jedan je od onih pisaca koji sasvim sigurno dotaknu srž problema i samu dubinu duše. On nije književnik – on je umetnik, lekar, iscelitelj. Njegova dela nemaju „šta ako“ i „ali“, njegova dela su „kraj“ i „tačka“ i nema dalje. Objasnio nam je neobjašnjivo. Ono najcrnje o čoveku što se bojimo da priznamo, on nam je izneo na tacni.

Sve do ove knjige bila sam ubeđena da ga volim, sada ZNAM da ga obožavam.

Sukob donosi nesreću, nesreća truje život. Ne mogu da podnesem nesreću, potrebni su mi mir i ljubav...

Radnja romana „Iščekujući varvare“ smeštena je na nepoznatoj lokaciji, i načelnik jednog utvrđenja neimenovane Carevine glavni je lik. Sasvim miran život jednog pograničnog naselja na čijem je čelu godinama bio načelnik, poremetiće dolazak kaznene ekspedicije koja će im predočiti kako se moraju spremiti za rat sa varvarima.

„Ali priznaćete“, uzvraća, „ako ćemo iskreno, rat i jeste to: nametnuti izbor nekome ko ga inače ne bi napravio.“

Drugim rečima, vi niste ni svesni da će biti rata, a ni da ga želite, ali mi ćemo vas prosvetliti.

Sasvim sigurno se ovo naselje moglo smestiti na bilo koju tačku zemaljske kugle i primeniti na bilo koji rat. Načelnik, postavši svedok neverovatnog, neljudskog iživljavanja nad dedom i dečakom koji bivaju zarobljeni na putu do lekara, kreće u svojevrsnu pobunu.

Donkihotovsku, naravno.

Na nesuptilan način, potpuno nevičan prepredenosti u razgovoru, zagrišće mamac. Postaće državni neprijatelj broj jedan.

I dok saveznici i oslobodioci naselja haraju i pustoše donedavno mirno mesto, dok spaljuju kuće, siluju žene sve pod velom odbrane od varvara (I ko su ovde u stvari Varvari?), načelnik postaje žrtva i zarobljenik u sopstvenom utvrđenju. I šta narodu vredi da se žali kada su zločinci i zaštitnici građanstva jedni te isti? Kome da se žali?

Čitajući ovaj roman, bićete svedok viševekovnog tlačenja jačeg nad slabijim. Svedok stoleća mira koje narušavaju „borci za mir“. Svedoci varvara koji nisu varvari i ljudi koji nisu ljudi. Ali i svedoci da je nekada u jednoj najdaljoj i najisturenijoj predstraži Carevine postojao jedan čovek koji u dnu duše nije bio varvarin.

Autor: Marija Trajković
Izvor: Delfi Kutak