Evo jedne porodične priče koju nam piše savremena kanadska književnica
Kristina Higdon, lektorka, grafička dizajnerka, pletilja tapiserije, sestra, a iznad svega feministkinja, koja to ovim delom potvrđuje.
Autorka nas vodi 100 godina unazad, u period posle Prvog svetskog rata u Kanadu, tačnije grad Vankuver. Predstavlja nam žene iz porodice Mekenzi, muški članovi su preminuli. Otac Angus i majka Mili su iz daleke Škotske, u potrazi za boljim životom, brodom doplovili prvo u Ameriku da bi se posle desetak teških i siromašnih godina preselili u Kanadu.
Najstariji sin Rodrik je preživeo ratni pakao, ali nije epidemiju gripa. Otac Angus je tuđom greškom stradao od balvana u pilani gde je radio. Majka Mili, zvana Ami, predala se tuzi i blaženim kapima laudanuma, a njene kćeri, njih četiri, vode svoje životne borbe. Najstarija od njih Džordžina izgubila je u ratu verenika koga je mnogo volela, udala se za Viktora koji njoj, ali i porodici, omogućava pristojan život, no ona ga ne voli. Morag je udata za Luelina i u početnim je mesecima trudnoće. Ajla je sama dovela svoj život u opasnost jer je krijući uradila ilegalni abortus, plod je bio iz njene tajne ljubavi i veze sa Luelinom, sestrinim mužem. Najmlađa Harijet Džin je zaljubljena u ženu, još uvek nesigurna u svoju seksualnost, i skriva tajnu jer živi u zlom vremenu kada je to predstavljalo greh. A Rutvica, pa ona je bigl, pas, keruša pronađena kao lutalica i dopunila je svojim prisustvom ovu živopisnu grupu žena.
Na samom početku knjige nabrajaju se sva sredstva kojima su nesrećne žene u to vreme pribegavale da se oslobode muka neželjene trudnoće. Kroz celo delo provlači se ljubav kao nit koja sve njih povezuje, a autorkin odnos prema svim grehovima koje sestre nose ipak je pun podrške i razumevanja. Ona iznosi pred nas sve njihove tajne, razmotava klupko ličnih skrivenih želja, dajući im mogućnost da o svemu otvoreno progovore. Pred čitaocem se razotkriva jedno puritansko doba dvadesetih godina prošlog veka, bremenito mnoštvom skrivenih tajni, želja, nada i snova, koji su u to doba kažnjavani i zbog kojih su mnogi životi izgubljeni.
Kristina Higdon svojim feminističkim, ali i pacifičkim stavom kritikuje odnos društva i vlasti Kanade prema ratu kao surovoj klanici mladih ljudi koje je namamila svojim proglasima o potrebi za herojstvom i junaštvom. Oštro osuđuje svaki pritisak na ženu i njeno pravo da rodi ili ne rodi, ali i osobe koje život žene dovode u opasnost nestručnim intervencijama, a u cilju sticanja dobiti.
Period događaja koji se smenjuju teče od juna 1922. do maja 1925, a priču nam saopštavaju narator, Ajla i Rutvica. Radnju romana „
Džin, terpentin, barska nana, rutvica“ krase nimalo lak zaplet, slojevitost, emotivna snaga prkosnih žena, osveta i kajanje. Za ove tri godine desiće se sve najbitnije promene u porodici, obeležiće ih neke tragedije, ali i novi životi, uz potvrdu da je ljubav izvor snage i nezamenljiva radost života.
Autor: Snezana Ćurčić
Izvor:
Delfi Kutak