Kad treba da pišem preporuku o nekom romanu bude nekad teško, a nekad reči samo naviru, ali skoro uvek umem da uobličim svoje utiske.
Najveći problem je preneti utiske o knjizi koja nije roman, već publicistika ili biografija.
E tada zapišem, bolje reći prepišem bar pola knjige, posebno ako je u pitanju istorija. A u ovom slučaju je baš to.
Knjiga „
Dvor gospodara Jevrema Obrenovića 1816-1842“ je nešto što moram da podelim sa vama. Pa čak bih volela da me čuju i oni koji nisu tako ljubitelji istorije, jer i oni ovde mogu pronaći svojih zanimljivosti.
Nije ovo samo hronologija o jednom vremenu, ovo je priča o dva brata, o željama, porodičnim odnosima, nadanjima i spletkama. Toliko lepo ispričana da na momente imate osećaj da ne čitate, već listate album sa starim fotografijama. Likovi iz albuma imaju stvaran oblik
.
Za one koji vole intrige mogu da zavire u Jevremovu kuću u Beogradu i oslušnu razgovore njegovih gostiju.
Dobićete odgovore na neka pitanja:
Zaštoje kneginja Ljubica sa Milanom i Mihailom čest gost kod Jevrema i kad braća nisu u dobrim odnosima?
I da li stvarno Jevrem nije mrzeo svog brata Miloša (osim kritike njegovog apsolutizma) i ako je u svojoj kući omogućio svim gostima da ga mrze?
Tako ćete upoznati i Mihanovića, prvog austrijskog konzula u Beogradu, pa posle i engleskog i ruskog.
Ima ovde ponešto i za ljubitelje putopisa, upoznaćete prvu urbanu varoš u Srbiji, današnji grad Šabac. Prisustvovati otvaranju prve apoteke u Srbiji, vojne kasarne... i sve to u Mačvi.
Osnivanje Narodne biblioteke, pa Društvo srpske slovesnosti... u Beogradu.
Jevrem nije novosti donosio samo u gradove u kojima je živeo, donosio ih je i u svoj dom. Prvi drveni krevet sa dušekom i nogamarama je bio krevet njegove ćerke Anke, njegove ljubimice.
Ista ta Anka prva među Srpkinjama skida svoje prelepo narodno odelo i oblači nove bečke ili pariske haljine.
Sve ovo i još mnogo toga je pisac hronološki izneo uz jedan dobar čas istorije. Ja sam pokušala da prenesem mali postotak zanimljivosti i uživala sam, a nadam se da ćete i vi.
Autor: Jelena Pavić
Izvor:
Delfi Kutak