Delfi Kutak je pročitao: „Dok svetac bdi“

„Mesec je kao oreol sveca upotpunio nebesku fresku.“

Selo Selevac. Dve domaćinske komšijske kuće. Dva najbolja prijatelja. I niz različitih osećanja.

Čita se odjednom. Sa znatiželjom, neskrivenom radoznalošću.

Šta će se dalje desiti?

Šta/ko će pobediti?

Ljiljana nam je verno dočarala ukus vašarskih ušećerenih jabuka, miris pečenih purenjaka, prostranstva vinograda i čokota, gradske kaldrme, miris vrele pogače i domaćeg kajmaka...

Cike i smeha jedne velike porodice. Iskrenu radost u očima prijatelja, jak stisak i zagrljaj dva pobratima.

Ali... Život uvek zamute i oni trenuci tame i mraka.

Priča o borbi. Ličnoj. Unutrašnjoj. O ljubavi i izdaji. O grehu, a životu kao kazni. O osećaju kada ti se svet sruši. Kada ne znaš ni ono što si znao, kada ne prepoznaješ onog u kog si se kleo.

Kada udarci budu tako siloviti i jaki da ostavljaju rane i ožiljke za ceo život.

Kada duša ostane željna nedovršenih mladalačkih snova.

Kada shvatiš da u najvećem zlu sam si sa Bogom, jedinim svedokom i zaštitnikom.

Sa verom u Boga ostaje nada da će oprost i iskupljenje doći sa novim generacijama. Da će mladost biti šansa za novi početak.

„Deca treba da se uče na stvarnim, životnim primerima, da tako razlikuju dobro od zla, istinu od laži, hrabrost od kukavičluka... Ne treba gledati samo ispred sebe, nekad se valja i okrenuti pa videti šta je to iza nas...“

Autor: Karmela Sekulic
Izvor: Delfi Kutak