Delfi Kutak je pročitao: „ Atlas – priča Tate Solta“

Kada je Lusinda Rajli preminula i kada je otkriveno da će poslednju knjigu u serijalu Sedam sestara napisati njen sin Hari Vitaker, čitaoci su razmišljali samo o dve stvari: kada će priča o tati Soltu ugledati svetlost dana i da li je Hari dostojan zadatka koji mu je poveren.

Ono što ja, onako laički, mogu reći jeste da ne samo da je uspešno izvršio svoju misiju već se dogodilo da je učenik prestigao učitelja – Hari je dokazao da je bolji od svoje majke.

Kako je Lusinda ostavila smernice i čak neke ispisane redove, poznavaoci serijala tačno mogu prepoznati te delove u knjizi – njene reči se izdvajaju i lako uočavaju.

Hari piše vešto, neusiljeno, nenakićeno. Tvrđe, muški. Ali rečitije, slikovitije i, da tako kažem, pristupačnije, stoga mogu reći da smatram da je ovo najbolje napisana knjiga u serijalu.

A i najzanimljivija, kad smo kod toga.

Dakle... tata Solt.

Tata Solt, iliti Atlas, kako mu je pravo ime, jeste čovek koji breme čitavog sveta nosi na svojim plećima. Nomen est omen, pomislićete, i bićete u pravu.

Atlas nam u knjizi daruje svoj dnevnik u kojem opisuje čitav svoj turbulentni život, put kojim ga je život vodio i, na koncu, put koji ga je odveo do sestara. A način na koji su svi povezani je apsolutno neverovatan – genijalan čak.

U priči se pojavljuju tragovi grčke mitologije, što se meni naročito dopalo – mit o Plejadama, Orionu, Atlasu. Imamo i teške istorijske trenutke, neke ličnosti iz prethodnih knjiga koje smo voleli, a tu je i svedočanstvo jednom posve neobičnom životu koje dokazuje da Atlas nije samo ekscentrični milioner koji je sa putovanja, umesto suvenira, donosio devojčice kojima je imena davao po zvezdama.

Da tradicija bude ispoštovana, tu je i jedan momenat koji vrišti Televisa presenta (Lusi na delu), ali poslušajte me i zažmurite na to jer je posredi sjajna, čarobna priča koja savršeno zatvara krug.

Hari Vitaker je, zbog pritiska javnosti, baš poput svog junaka, nosio čitav jedan svet na leđima. Mislim da sada može da ga zbaci jer je dokazao da je darovit pisac, i iako je Lusinda ovde bila njegov duende, dobri duh, vila, zvezda vodilja, njegova osma Plejada, ja ne sumnjam da će, ako se odvaži, samostalno stvarati neka divna dela.

Autor: Nataša Bogdanović Manjenčić
Izvor: Delfi Kutak