Dejan Stojiljković: Planiram da Nemanja Lukić Serafim postane neka moja kombinacija Blejda i Džejmsa Bonda

Dejan Stojiljković bio je vrlo aktivan u poslednje vreme, pa smo tako dobili integralnu verziju „Konstantinovog raskršća“, novu knjigu „Serafim“, a uskoro stižu i brojni drugi projekti.



Dejan Stojiljković nam je u „Serafimu“ pružio detaljnu pozadinsku priču svog popularnog lika Nemanje Lukića, kog ćemo uskoro moći da čitamo i u delu „Dorćolski rekvijem“.

Integralna verzija stripske adaptacije „Konstantinovog raskršća“ takođe izlazi ovih dana, uskoro nas očekuje i dugo čekana igrana serija, ali to nije sve.

O svemu gorepomenutom, ali i tome kada nas očekuje „Učitelj mačevanja“, treća sezona „Senki nad Balkanom“ i kakvi su mu još književni planovi, razgovarali smo sa Dejanom.

Koliko se integralna verzija „Konstantinovog raskršća“ razlikuje od one koji su čitaoci ranije imali priliku da vide?

Tekst iz originalne verzije nije menjan, pridodate su mu nove glave i prolog i epilog koji se dešavaju u vreme Konstantina i gde je on glavni lik. Tako se roman otvara u gladijatorskoj areni u Naisusu, a zatvara scenom koja se dešava nakon bitke kod Milvijskog mosta. To je poveznica sa mojim romanom „Znamenje anđela“ koji je objavljen 2013. godine.Dalje su tu nove scene sa Nemanjom Lukićem u kojima se više objašnjava njegov lik i to kako je dobio zadatak da pronađe Hajnriha Kana i na koji način je sa Ravne gore došao u Niš i šta mu se usput dešavalo. Ovo je, na neki način, moja „director’s cut“ verzija romana i nadalje će ona biti u štampi.

Kakav je osećaj vratiti se toj knjizi 15 godina nakon prvobitnog objavljivanja, da li ikad prestaje želja da se nešto doda ili oduzme delu?

Ne postoji savršeno delo. To je najbolje umeo da pokaže Ivo Andrić. I odlično nam je to objasnio u svojoj pripoveci „Most na Žepi“. Često nikakvo dodavanje ili skraćivanje ne pomaže. U prozi je vrlo bitna arhitektura dela, bilo da je roman ili priča, planiranje, ako u početku postavite delo kako treba, dalji posao je lakši, jer priča, baš kao i most, mora da ima jake stubove nosače, da podnese teret reči, misli i emocija kojom ćete da je opteretite.

Moja prvobitna koncepcija za „Konstantinovo raskršće“ je bila vrlo jednostavna i glasila je ovako: „Srbija. Drugi svetski rat. Nacisti su na tragu najveće tajne Konstantina Velikog.“ A kad krene samo pisanje, kao zidanje, onda je prilično bitna i prva rečenica koju napišete. Ona je glasila: „Noć je mirisila na mašinsko ulje i jeftin duvan.“ Pisci obično ne znaju kako dolaze takve rečenice, ali uvek znaju kada je to ona prava.

Da li su reakcije na strip-adaptaciju, koja takođe dobija integralnu verziju, bile jednako povoljne kao i na knjigu koja je bila rado čitana?

I više od toga. Naime, dva toma od tri su bila uvrštena u izbor najboljih svetskih stripova uglednog stripskog teoretičara Pola Graveta. Kod nas je o stripovima vrlo afirmativno pisao Slobodan Ivkov, stripovski kritičar magazina NIN. Mislim da je u tome dosta pomoglo to što je većinu stripskih tabli uradio Dragan Paunović koji je udahnuo život likovima i na jedan osoben način pretvorio grad Niš u protagonistu iscrtavajući kadrove i kadrove autentičnih gradskih kulisa i pejzaža na osnovu arhivskih fotografija.I ne samo to, atmosfera koju je stvorio zaista odiše tom vanvremenskom jezom i misterijom, naročito je impresivno njegovo „oživljavanje“ laguma ispod niške tvrđave. Biće takođe zanimljivo videti kako će šira publika reagovati na ovaj grafički roman jer u nas je deveta umetnost još uvek potcenjena i bagatelisana kao „nešto za decu“, a ovaj strip svakako nije za mlađu publiku.

Ima li nekih detalja koje smete da nam otkrijete o serijskoj adaptaciji ovog romana, koja takođe treba da stigne uskoro?

Premijera se približava i mislim da će gledaoci biti više nego zadovoljni. Ovih dana je američki „Varajeti“ posvetio čitav jedan članak novim srpskim serijama, pa je tu i naša. Prava za inostranu distribuciju otkupio je francuski medijski konglomerat „Mediavan“, što znači da ovo neće biti lokalna priča, već proizvod sa kojim idemo u svet.

Veoma mi je drago što će to biti i promocija mog rodnog Niša koja, paradoksalno, gradske vlasti neće koštati ni dinara. Nadam se da će biti dovoljno pametni da urade nešto sa tim, makar kada je u pitanju turistička ponuda.Serija će imati 10 epizoda od po 52 minuta, prva sezona pokriva radnju prve knjige dok je planirano da ukupno bude tri sezone. U seriji igraju Milan Marić, Anica Dobra, Nikola Ristanovski, ali i mnogi strani glumci.

Nemanja Lukić vratio se u knjizi „Serafim“, nakon koje saznajemo malo više o njegovoj pozadinskoj priči. Da li je on Vaš omiljeni lik za pisanje i da li bi mogao da nosi ceo jedan serijski univerzum na svojim leđima?

Da, apsolutno, on je taj lik, i već je počeo da nosi univerzum i franšizu jer samo ove godine imamo seriju, strip i dva romana. „Serafim“ dalje pojašnjava ko je i šta je Nemanja Lukić, ali verujem da će čitaocima tek biti zanimljivo da otkriju neke nove stvari u nastavku koji bi trebalo da izađe do kraja ove godine i ima naslov „Dorćolski rekvijem“ a još su zanimljiviji događaji u knjizi koja će se pojaviti sledeće godine „Konstantinovo raskršće 2: Uspon Serafima“.



Planiram da Nemanja Lukić Serafim postane neka moja kombinacija Blejda i Džejmsa Bonda i da mu se stalno vraćam sa novim pričama. A naše podneblje i naša istorija nudi velike mogućnosti za to, baš kao i činjenica da je Nemanja star preko sto godina.

Za one koji čekaju „Učitelja mačevanja“, da li ima ikakavih novosti na tom polju?

Iskoristiću ovaj intervju da dam malo opširniji odgovor na ovo pitanje jer znam koliko su čitaoci nestrpljivi i ne želim da dođem u situaciju u kojoj je sada mučeni Džordž Martin. Početni plan je bio da „Učitelj mačevanja“ bude jedna knjiga, ali se rukopis malo „oteo kontroli“ pa će, izgleda, biti dva toma.

Knjiga je koncipirana malo kao „Igra prestola“ a malo kao „Seobe“ Crnjanskog, i dešava se u jednom delikatnom, ali slabo obrađivanom i istraživanom periodu u našoj istoriji, a to je period primirja između bitke na Pločniku 1386. i bitke na Kosovu 1389. U te tri godine dosta toga se izdešavalo, ali je ostalo u senci velikih događaja.

Radnja se u principu direktno nastavlja na događaje opisane u kratkom romanu „Dukat za Lađara“, pratimo Ivana Kosančića kao glavnog junaka, ali takođe pratimo događaje na dvoru kneza Lazara u Kruševcu, dvoru Vuka Brankovića i na turskom dvoru. Dakle, pripovedni zamah je veći, a čitaoci će moći da vide i kakav je svet u kome se događa radnja, naši junaci će putovati morem od Dubrovnika do Konstantinopolja, učestvovaće u osmanskoj opsadi Soluna. Biće flešbekova koji opisuju događaje iz ranijih perioda, ali i flešforvarda, pa tako roman počinje epskom bitkom kod Angore opisanom na pedeset strana.

U toku pisanja sam shvatio da su prve tri knjige, na neki način, prolog ovog velikog romana i da će, kada sve završim i objavim, to biti moj magnum opus, jer, kako stvari stoje, planirano petoknjižje će imati više strana od „Gospodara prstenova“. Zato i ne brzam sa pisanjem jer ne želim da pred čitaoce izbacim poluproizvod. Planiram da prvu knjigu objavim već sledeće godine do Sajma knjiga u Beogradu, a drugu 2026. godine.

A za one koji se raduju trećoj sezoni „Senki nad Balkanom“?

Tu je već situacija jasna. Scenario se radi, snimanje kreće do kraja godine, a emitovanje sledeće. Trebalo bi da treća sezona zaokruži priču, ali Bjela pominje i neki film, tako da je i to u opciji. Ako ga budemo radili, radnja će biti možda smeštena u period Drugog svetskog rata.

Autor: Filip Milosavljević
Izvor: Danas