Dejan Stojiljković o nastavku istorijske sage i delima o Miljkoviću

Pisac Dejan Stojiljković, uporedo sa objavljivanjem brojnih svojih bestselera, pisao je godinama nošen jednom svojom opsesivnom temom – zagonetnom smrću niškog pesnika Branka Miljkovića, odnosno željom za konačnim raskrinkavanjem priče o samoubistvu velikog poete. U Narodnom pozorištu u Nišu od septembra počinju probe predstave po Dejanovom tekstu o Branku, naslovljenom Miljkovićevim stihom „Zvezda nad prazninom“, a uporedo sa dramskim tekstom autor oblikuje i istoimeni roman.



U međuvremenu, popularni Nišlija svoje verne čitaoce obradovaće i romanom „Dukat za lađara“ (u izdanju Lagune), koji iz štampe izlazi 27. jula. Reč je o dugoočekivanom, svojevrsnom nastavku bestselera „Olujni bedem“, priči koja predstavlja pripovedni most između te knjige i romana „Učitelj mačevanja“, sledećeg u planiranom petoknjižju:

„Radnja ovog kratkog romana odvija se neposredno posle pada Niša u osmanske ruke 1386, a za glavnog junaka ima krajiškog vojvodu Ivana Kosančića“, otkriva Dejan. „Žanrovski malo drugačija od prethodnih, sa više elemenata folklorne fantastike i horora, takođe se razlikuje i stilski, tako da volim da kažem da je ova knjiga moja 'Prokleta avlija'.“

Paralelno sa ovom istorijskom sagom, Dejan je literarno, u dramskoj i romanesknoj formi uobličio i pripovest o Miljkoviću, svoju dugogodišnju stvaralačku preokupaciju.

„U 'Zvezdi nad prazninom' bavim se time šta se stvarno desilo u kobnoj februarskoj noći 1961. godine, odnosno šta se dešavalo sa Brankom u poslednje dve godine njegovog života“, kaže autor. „Tu je taj ljubavni krah sa ženom sa kojom je zajedno prevodio, a koja je bila u ljubavnom trouglu sa Oskarom Davičom, tu je zatim period kad je on počeo da bude problematičan za državu, kad mu je otvoren dosije u Službi državne bezbednosti, kad su počeli da ga proganjaju i da ga prate, pa onda i njegov odlazak u Zagreb i misteriozna smrt, koja, po mom mišljenju, nije samoubistvo.“

Dejan, kako veli, piše donekle po uzoru na legendarnu Šaferovu dramu po kojoj je Forman snimio film „Amadeus“:

„Davičo je, u tom smislu, Miljkovićev Salijeri. Važno mi je da se konačno (do)kaže ono za šta postoji mnoštvo dokaza ali je uprkos tome decenijama brižno zataškavano – da se Miljković nije ubio, već je ubijen. Po naređenju partije i službe, mnogi uticajni kritičari i pesnici, pisci, učestvovali su u tom zataškavanju strašne istine. Prvi taj Davičo, Petar Džadžić i mnogi drugi, tendenciozno su po naređenju izdvajali Brankove stihove o smrti, one pesimistične koji bi 'potkrepili' priču o samoubistvu – a kakvi bi se u stvari mogli izvući iz opusa većine poeta.“

Premijera predstave planirana je za 11. mart iduće godine, na dan Narodnog pozorišta u Nišu. Na scenu će biti postavljena u režiji Juga Radivojevića, čiji je prvi izbor za naslovnu rolu Andrija Kuzmanović, član ansambla BDP, dok će ostali glumci biti iz ansambla niškog teatra.

Autor: M. Mirković
Izvor: Novosti