Debitantska „Igra“ Skota Kerša

„Igra“ Skota Kerša je triler koji će naterati čitaoce da razmišljaju ne samo ko stoji iza svega nego i zašto. Kada sam pročitala sinopsis za ovu knjigu, podsetio me je na roman „Lanac“ Adrijana Makintija: neko se bukvalno poigrava onima koji ne razumeju kako su se u svemu tome našli, ali nemaju drugog izbora osim da prihvate igru.

Naši igrači su primorani da se udruže, a pomalo je neobično što osoba koja stoji iza svega nije uzela u obzir logistiku koja će za to biti potrebna. Bez obzira na sve, oni prate naređenja, te im je rečeno da za sledeću fazu igre moraju da pronađu šestog igrača.

Keršo u priču upliće i voljene osobe igrača koje su u zarobljeništvu, zbog čega deluje da je onaj (ili više njih) koji kontroliše igru uključio i druge ljude kako bi ostvario ono što je zamišljeno.

Naravno, najveće pitanje je... zašto baš oni? Ovih pet igrača nemaju nikakvih dodirnih tačaka, kao ni njihovi voljeni. Keršo nas sa svima upoznaje neposredno pre početka igre i neće nam podjednako biti simpatični, dok neki igrači postaju prilično nepodnošljivi kako igra bude napredovala. Zapitaćemo se da li je to cilj... da budu primorani da pokažu svoje pravo lice?

Paralelno upoznajemo i grupu onlajn influensera koji su okupljeni kako bi učestvovali u drugoj igri. Međutim, ne možemo a da se ne zapitamo da li je u pitanju ista. To me je podsetilo na TV seriju „Igra lignje“ (Squid Game), zbog takmičara i posmatrača.

Na kraju upoznajemo i šestog igrača i saznajemo zašto su svi tamo. Tvorac igre je uradio značajan posao u planiranju detalja, ali postoje očigledni rizici i, na neki način, sve izgleda pomalo nasumično.

I pored toga, ima mnogo dobrog u ovom debitantskom romanu. Keršo svakako drži čitaoce u mraku. Ne možemo da pogodimo ko stoji iza svega jer se to otkriva na samom kraju. Sveukupni utisak je da je posredi veoma inteligentno zamišljen roman, upotpunjen vrlo veštim spisateljskim umećem.

Prevod: Kristijan Vekonj
Izvor: debbish.com