David Foenkinos - Uz podsmeh se lakše živi

Ukoliko treba da pišem duboko deprimirajuće romane da bi me ljudi ozbiljno shvatili, mogu i to da radim, kaže David Foenkinos, francuski pisac, reditelj i muzičar, koji je bio gost „Molijerovih dana” u Beogradu.

– Pisanje romana je moja glavna opsesija. Volim da se izražavam slikom i zvukom, ali ništa ne može u mom životu da se uporedi sa pisanjem – kaže David Foenkinos, francuski pisac, scenarista, režiser i muzičar, koji je u Beogradu na manifestaciji „Molijerovi dani” predstavio svoje stvaralaštvo. Tom prilikom prikazan je i film „Delikatnost” sa Odri Totu u glavnoj ulozi, koji je Foenkinos režirao zajedno sa bratom Stefanom po svom istoimenom romanu, a koji je inače bio nominovan za „Cezara“ za najbolju adaptaciju u 2012.



Pre nego što je došao u Beograd, Foenkinos mi je rekao da je oduvek maštao da upozna ovaj grad i da će zato nastojati da svoj boravak od dva dana maksimalno iskoristi, i da čak nema nameru ni da spava. Radoznalog duha i druželjubiv, noću je obilazio beogradske klubove. Posetio je takođe Savamalu i Mikser festival, zatim Kulturni centar Grad. Pre projekcije filma „Delikatnost” izrazio je oduševljenje salom sa projekciju u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke, rekavši da je sa ovim filmom puno putovao, ali da je ovo jedna od najlepših projekcionih sala koje je video.

David Foenkinos pripada mlađoj generaciji francuskih pisaca (rođen je 1974. godine) čije knjige dostižu visoke tiraže i čije su omiljene teme kompleksni odnosi među ljudima. Dva njegova romana „Delikatnost” i „Erotski potencijal moje žene” objavljena su i kod nas u izdanju Lagune, a u prevodu Gordane Berberine. Povodom romana „Delikatnost”, po kome je snimio i film, kritika ga je ocenila kao majstora sentimentalne komedije, dok je za „Erotski potencijal moje žene” dobio nagradu „Rože Nimije“ 2004. godine. U Francuskoj se čak govori o stilu „foenkinos” koji podrazumeva ozbiljne teme napisane tako da zasmeju čitaoca, što sve asocira na lakoću pisanja.

– Volim da u svoje romane unesem humor, što ne znači da provodim vreme smejući se dok ih pišem, daleko od toga – kaže za „Politiku” Foenkinos, objašnjavajući da pisanje zahteva čvrstu disciplinu i da je lakoća ponekad povezana sa velikim trudom.

Priznaje, takođe, da mu je veoma važno da u tome pronađe zadovoljstvo. Voli lakoću u odnosu prema stvarima, što ne isključuje ozbiljnost ili setu. Smatra da svoje teme obrađuje ozbiljno, ali ne može da spreči sebe da u sve doda humor. Njegov stav je da se uz podsmeh lakše suočavamo sa grozotama života!

Foenkinos se bavi kompleksnim odnosima među ljudima, a u toj sociološkoj paleti čini se da su mu ljubavni odnosi najviše intrigantni. On, međutim, tvrdi da njegovi romani govore o životnim putanjama, a da je ljubav često njihov deo. Ljubav za njega nije jedina tema, dodaje, ali kao i u životu, jedna je od važnijih. Žene, recimo, imaju veliku ulogu u njegovom životu, naglašava.

Ipak, ako neko važi za majstora sentimentalne komedije, to u sebi krije opasnost da ga shvate kao pisca „lake” književnost. Kako se u Francuskoj gleda na to?

– Dva moja romana objavljena su u Srbiji i tačno je da govore o ljubavnim osećanjima, posebno „Delikatnost” – kaže Foenkinos. – No, u Francuskoj sam objavio jedanaest romana, od kojih jedan govori o starosti, drugi o bolu u leđima, a napisao sam čak i knjigu o Džonu Lenonu. Nisam se, dakle, zatvorio u jednu temu. A i ne pitam se gde me svrstavaju. Pokušavam da napišem što bolje knjige i samo o tome brinem. Dodao bih da, bar kad je reč o meni, komedija nije povezana sa lakoćom. No, ako treba da pišem duboko deprimirajuće romane da bi me ljudi ozbiljno shvatili, mogu i to da radim!

Njegov novi roman „Je vais mieux”, objavljen ove godine kod Galimara, govori o pomenutom bolu u leđima, ali Foenkinos objašnjava da je tu zapravo želeo da govori o strepnji modernog čoveka da može imati ozbiljnu bolest, o bolovima čiji su uzroci psihosomatski, što je karakteristično za moderne bolesti.

– Naše telo reaguje na sve što oseti, na frustracije i na životne teškoće. Telo razume bolje od duha svoj pravi život. To je bila tema i u romanu „Delikatnost”, u kome jedna super žena poljubi ne baš lepog muškarca, ne znajući ni sama zašto je to uradila. To je njeno telo reagovalo na puls preživljavanja – kaže pisac.

Roman „Delikatnost”, objavljen u Francuskoj 2009, prodat je u milion primeraka, ali Foenkinos kaže da nema strategiju kako da sačuva toliku čitalačku publiku. Naprotiv, roman „Uspomene” iz 2011. nije postigao ni približno takav tiraž. Ljudi misle da je siguran u sebe dok piše, a on je, zapravo, pun sumnji i oklevanja, kaže.

Sa bratom Stefanom svakako planira opet da snimi film. No, ovaj put neće ekranizovati neki od svojih romana. To, kaže, prepušta drugim rediteljima. Zapravo, već postoje planovi da se nekoliko njegovih romana adaptira za film i oduševljen je zbog toga. Ali on i Stefan će ovaj put napisati originalni scenario.

Za sada je „Erotski potencijal moje žene” jedina knjiga koja mu je donela nagradu, i to baš onu koja nosi ime jednog od „husara” francuske književnosti Rožea Nimijea. Vidi li možda Foenkinos sebe kao naslednika „husara”?

– „Potencijal” je knjiga koju sam napisao pre više od deset godina! To mi se već čini kao daleka prošlost. Reč je o pomalo apsurdnoj i ludoj knjizi. Bliskiji su mi moji poslednji romani koji su vrlo realistični. Bilo mi je veoma drago što sam dobio nagradu „Rože Nimije“ jer su u žiriju bili prestižni pisci kojima se divim, poput Patrika Besona i Bernara Franka. A kad je reč o „husarima”, uopšte se ne osećam njihovim naslednikom. Više sam poprimio uticaj istoka, Kundere ili Gombroviča – zaključuje David Foenkinos.

Autor: Gordana Popović
Izvor: Politika