Laguna - Bukmarker - Dajna Džefriz govori o stvaranju likova za „Kći trgovca svilom“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dajna Džefriz govori o stvaranju likova za „Kći trgovca svilom“

„Kći trgovca svilom“ govori o potrazi za sopstvenim identitetom – tema kojoj se često vraćam, jer je deo mene same. Ljudi me često pitaju da li u likovima mojih romana postoji deo mene i naravno da postoji. Rođena sam u Maleziji i tu rasla do svoje devete godine. Kada sam došla u Englesku, šok je bio toliki da sam se osećala kao autsajder. Ko sam ja, ko je ta preplanula devojčica kovrdžave plave kose? Prilično sam sigurna da su se to pitala i ostala deca, i odgovor na to je nešto čemu se vraćam postavljajući izazove likovima mojih romana. U mojoj trećoj knjizi „Kći trgovca svilom“, Nikol Dival je ta koja traži odgovore. Zapravo, ona je „tragalac“ na više načina, baš kao i ja. Ona želi da sazna kome može verovati u svetu u kom niko nije onakav kakav izgleda, i želi da sazna zašto se nigde ne uklapa.

I dok Nikol ne liči previše na mene, morala sam da kopam po sebi i koristim lična osećanja i iskustva da bih pisala o njoj. U prvoj verziji ne idem previše duboko, jer tada u suštini jednostavno samoj sebi pričam priču. U slučaju romana „Kći trgovca svilom“ većina rada na likovima došla je kasnije i najizazovnije je bilo pisanje o Marku. On je tajanstveni Amerikanac i trebalo mi je nekoliko verzija rukopisa da bih shvatila da sam dala samo njegove osnovne obrise. Zato sam morala da saznam više o njemu i to sam učinila postavljajući sebi pitanja. Šta on stvarno želi? Čega se plaši? Šta mu je potrebnije više od svega? I tako dalje, sve dok tom liku nisam izgradila dovoljno slojeva.

Nikoline nedoumice potiču iz činjenice da je mešovitog porekla, francusko-vijetnamskog, u vreme kada biti osoba mešovite rase nije bilo prijatno. Priča se takođe bavi i sestrinskim suparništvom – u ovom slučaju je u pitanju nepoverenje i ljubomora između sestara Dival. To što se obe zaljubljuju u istog muškarca nimalo ne pomaže. Između njih postoji ta neverovatno bliska veza kakva se nalazi često među sestrama, ali jedna od njih izgleda kao Francuskinja a druga kao Vijetnamka, i ova podela se provlači kroz priču. Ovde je izazov bio pronaći način da obe sestre deluju ubedljivo, ali takođe i da ne budu predstavljene na crno-beli način. U početku je njihov odnos bio previše zategnut, pa sam morala da ublažim oba lika kako bi njihov odnos bio suptilniji i verodostojniji. Tako da sam im u drugoj i trećoj verziji dodavala slojeve da bih izgradila složene likove.

Radnja se odvija u pedesetim godinama 20. veka, tokom borbe između francuskih kolonijalnih vlasti i Vijetmina, nacionalista (a kasnije komunista) koji su se borili da povrate kontrolu nad svojom zemljom. Još jedan izazov mi je bio da stvorim likove koji veruju u ispravnost svoje borbe, ali se nalaze na potpuno suprotnim stranama. To sam uradila tako što sam postavila Nikol između njih, koja je krajnje nesigurna kome da veruje i neodlučna gde leži njena odanost. Na taj način sam mogla da ispitam oba gledišta. Nikol mora da odluči ko je u pravu. Da li su to Francuzi koji su, kako tvrdi njen otac, toliko toga uradili za zemlju svojom civilizatorskom misijom ili je to Vijetmin koji žele natrag svoju zemlju? Nikol voli Vijetnam i ne želi da misli da zemlja koju smatra svojom, to zapravo nije. To je takođe odjek mog iskustva. Ja sam osećala da je Malezija moja zemlja a ne Engleska, ali zapravo ona to nije bila i kada smo morali da odemo, osećala sam se kao osoba koja nigde ne pripada.

Kada me ljudi pitaju odakle dobijam ideje, obično kažem iz glave, ali kada su u pitanju teme i likovi, onda kažem da je to iz srca. Mislim da pisci često koriste svoja iskustva i pitanja koja ih zanimaju, ali se onda desi neka vrsta alhemije i stvori se nešto drugačije: to više nije autorova priča već priča likova iz romana. Koristite sopstveno razumevanje, znanje i istraživanje da biste stvorili svet te priče. Za mene se ne radi toliko o „piši ono o čemu znaš“ koliko „piši ono što osećaš i što si osetila“.

Tako da ja, iznad svega, pokušavam učiniti da iskustva mojih likova, ma kakva ona bila, deluju autentično. Dok se neki likovi pojave potpuno formirani – mogu da im čujem glas, vidim kako hodaju, razumem njihove porive – za druge je potrebno više rada, ali kada je knjiga završena oni su tako stvarni za mene, kao da su u pitanju živi ljudi. I tada je vreme da kažem zbogom i počnem ponovo taj divan proces otkrivanja novog sveta i novih likova.

Izvor: writing.ie


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
bukstagram sve popularniji književni klub na društvenim mrežama laguna knjige Bukstagram: sve popularniji književni klub na društvenim mrežama
11.08.2020.
Neki književni formalisti kažu da je ovaj trend površan, ali ljubitelji knjiga na Instagramu veruju da na ovaj način podstiču komunikaciju između čitalaca i ohrabruju ljude da što više čitaju. ...
više
vrhunac basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova kontraendorfin u prodaji od 17 avgusta laguna knjige Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova – „Kontraendorfin“ u prodaji od 17. avgusta
11.08.2020.
Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca, Svetislav Basara u svom novom romanu „Kontraendorfin“ duhovito i britko se obračunava sa srpskom mitomanijom. Demistifikacija nacionalnih veličina i ...
više
intervju sa filipom gregori poslednja kraljica henrija viii stupa na scenu laguna knjige Intervju sa Filipom Gregori: Poslednja kraljica Henrija VIII stupa na scenu
11.08.2020.
Britanska autorka Filipa Gregori nam gotovo punih 15 godina daruje priče o najozloglašenijem engleskom kralju i jednako poznatom skupu njegovih žena. U „Ukroćenoj kraljici“ nam stiže priča o poslednjo...
više
autor knjige ubistva pod cvetnim mesecom dejvid gren odgovora na pitanja čitalaca laguna knjige Autor knjige „Ubistva pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren odgovora na pitanja čitalaca
11.08.2020.
Tokom 19. veka, Indijanci plemena Osejdž proterivani su sa svoje zemlje u više navrata. Do početka 20. veka, živeli su u delu Oklahome u kom niko drugi nije želeo, međutim, tu, ispod površine zemlje, ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.