VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Da li ste ikad posumnjali da vam mozak sabotira život?

Neuronaučnik Din Barnet je napisao knjigu o tome na koje sve zabavne načine naši mozgovi rade.

Njegova knjiga „Kad mozak pravi gluposti“ istražuje sve od toga zašto mozgu treba san, šta visok IQ zaista znači, zašto neki ljudi vole ono što ih plaši i zašto neki lakše poveruju u teorije zavere za razliku od drugih.

„Jedan od razloga zašto imamo taj osećaj da naš mozak radi protiv nas je zbog dva dela našeg mozga – reptilskog mozga i neokorteksa – koji u suštini žive u različitim svetovima“, kaže Barnet.

Reptilski mozak, deo mozga koji nas drži u životu, nije se menjao milionima godina. To je predracionalni, lako izazvan, duboko usađen i tako reaktivan deo mozga da se čini kao da radi automatski.

Neokorteks („veliki izborani deo baš na vrhu mozga“) je deo mozga koji nas čini pametnim. On je zadužen za procesuiranje jezika, kreativnost, racionalizaciju, maštu i percepciju. Naša visokotehnološka civilizacija je njegovo delo.

„Neokorteks stvara i usmerava naše kompleksno društvo sa svim našim prijateljima i našim delima i našim poslovima i našim ambicijama i snovima i i nagonima, kao i onaj fundamentalni deo našeg mozga koji misli da se iza svakog ugla krije vuk i da bi ovaj obrok mogao biti i poslednji.“

Ali zašto mozak nije evoluirao da bude manje reptilski (i reaktivan) u situacijama koje ne zahtevaju da se borimo ili da bežimo?

„Reptilski deo mozga je tako moćan jer koristi mnogo jednostavnije procesuiranje informacija i mnogo brže se pokreće“, kaže Barnet.

„Mozak ima naviku da izabere lakšu opciju jer sve ostalo troši njegove resurse.“

„Misleći mozak može da prevaziđe ove automatske reakcije, ali to zahteva mnogo energije i fokusiranja“, kaže on.

Emocije poput gneva koje želimo da stišamo mogu biti potencijalno veoma korisne za nas. Iako gnev privremeno slabi našu sposobnost da precizno procenimo rizik, on može pomoći da se rešimo stresa.



„Gnev zahteva da 'pristupimo' problemu. Kada ste spremniji da se suočite sa problemom, verovatnije je da ćete pokušati da ga rešite (umesto da ga izbegavate)."

Barnet kaže da su naši mozgovi skloni tome da stvore mentalni model toga kako svet funkcioniše, tako da to podržava naša najčvršća uverenja.

„Ako se za nekoga koga cenimo otkrije da je umešan u nekakav skandal, mozak može da prevaziđe kognitivnu disonancu koja to uzrokuje time što će ili osmisliti objašnjenje (koje neće oslabiti naša uverenja) ili tako što ćemo uključiti tu informaciju u svoje sada izmenjeno uverenje, na primer: „Dopada mi se ova osoba, ali izgleda da je ta osoba loša. To mi se ne dopada i zbog toga moram da se potrudim i prihvatim da ili ja nisam u pravu ili svet nije u pravu.“

„Proces precizne samoprocene (uključujući i procenu sopstvene inteligencije) sam po sebi zahteva inteligenciju“, kaže Barnet.

„Inteligentni ljudi umeju da pogledaju sebe u lice, u druge, imaju svest o tome za šta su sposobni i porede i kontrastiraju to sa onim za šta su drugi ljudi sposobni ili za šta bi trebalo da budu sposobni. Inteligentni ljudi uspeju da dostignu određeni nivo: 'Ja ovo mogu, drugi ljudi to mogu'.

Ako nemate dovoljno inteligencije da umete da procenite sopstvene sposobnosti i sopstveni intelekt uspešno, onda nećete biti svesni činjenice da niste pametni koliko i drugi ljudi. Stoga nećete imati razloga da verujete njima umesto svojim sopstvenim zaključcima i zato govorite ili radite nešto sa potpunim samopouzdanjem jer nikad nećete ni pomisliti da niste u pravu.“

U modernom životu ima mnogo potencijalnih pretnji za mozak da ih prepozna ili zamisli, smatra Barnet.  

„Dok bi primitivni čovek pomislio: 'Upravo sam čuo režanje iza sebe, to je pretnja' ili 'Vidim senku između stabala, to je pretnja', savremeni čovek misli: 'Možda ću izgubiti posao ako se ekonomija ne popravi, to je pretnja za mene jer nemam novca i neću moći da kupim hranu i umreću od gladi' i 'Neko mi prilazi, da li je ta osoba opasna, da li je to neko s kim treba da pričam ili neko koga treba da zaobiđem?' ili 'Majka me nije zvala, a obično zove u ovo doba, mora da joj se nešto desilo'.“

„Mozak se plaši ovih stvari već dugo vremena i još uvek ne vidi razlog zbog koga bi prestao da se plaši.“
 
Izvor: radionz.co.nz


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
knjiga za decu 21 veka kamile su debele uroša petrovića u prodaji od 15 jula laguna knjige Knjiga za decu 21. veka – „Kamile su debele“ Uroša Petrovića u prodaji od 15. jula
13.07.2020.
Njegove knjige pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor zaštitni su znak ovog autora. Ov...
više
12 romana o ženama velikih umetnika laguna knjige 12 romana o ženama velikih umetnika
13.07.2020.
Poznata je izreka da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. A kako su nekada izgledali životi takvih žena? Da li su bile srećne, da li su volele, i koja je bila cena takve ljubavi? Paris...
više
venecuelanska novinarka karina sains borgo priča o svojoj knjizi noć u karakasu  laguna knjige Venecuelanska novinarka Karina Sains Borgo priča o svojoj knjizi „Noć u Karakasu“
13.07.2020.
Karina Sains Borgo je svoj život provela kao novinarka, pišući o svojoj rodnoj Venecueli. Sada joj pristupa kao spisateljica. Borgova se preselila u Španiju 2006. i preko okeana je pratila kako Venecu...
više
prikaz romana nevesta plantažera čaja  laguna knjige Prikaz romana „Nevesta plantažera čaja“
13.07.2020.
Ovo je drugi roman u serijalu o proizvodnji čaja u Indiji, ali može da se čita nezavisno od prvog iako se neki likovi pojavljuju u obe knjige. U „Nevesti plantažera čaja“ fokus priče je na rođakama Ti...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.