Crvene cipele

Roman „Čokolada“ nas je opio zavodljivim mirisom misterije i ukusom koji je budio sva naša čula. Pomešan sa najfinijim sastojcima, probudio je naše najslađe fantazije i kupio one najizbirljivije. Pet godina kasnije ovaj roman dobija nastavak pod nazivom „Crvene cipele“, koji je mnogo gorči, mističniji i mračniji od prethodnog.



Nekada osoba vedrog duha, optimistična i spremna da pomogne svima, glavna junakinja Vijan je sada uplašena žena čiji je jedini cilj da što je moguće duže ostane neprimećena. Promenila je i ime, sada se zove Jana Šarbono, i sa dve kćeri živi na Monmartru. Ovo mesto kao jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Pariza je idealno da se sakrije i živi mirnim i povučenim životom. Kao razlog za bekstvo naziremo strah glavne junakinje zbog neobičnog ponašanja njene dece. Starija kćerka Anuk (sada Ani) je tinejdžerka koja pokazuje čudne moći i koja zbog toga postaje žrtva vršnjačkog nasilja i izopštenosti iz zajednice, dok mlađa Rozet, sada četvorogodišnjakinja, uopšte ne govori, koristi znakovni jezik koji niko ne razume i potpuno je otuđena od svega „ovozemaljskog“. Rozet bi možda i moglo da se pomogne, ali opštepoznate i konvencionalne metode lečenja za njenu majku nisu prihvatljive. Želeći da deci obezbedi što bolji i mirniji život, Vijan prihvata verenički prsten od svog stanodavca Tjerija. Međutim, miran život je samo kao bura koja je privremeno stala dok u njega ne ušeta uragan po imenu Zozi del Alba.

Zozi je sve ono što Vijan nije: glasna, nametljiva i sa harizmom koja joj omogućava da dobije sve što poželi. Ova hladnokrvna žena nosi vatrenocrvene cipele iz naslova knjige, bavi se onostranim i poznata je kradljivica identiteta čiji je poslednji pokušaj zamalo pošao po zlu. Dolaskom u život Vijan i njenih kćeri potpuno im menja do tada stečenu rutinu i uzima od njih ono što joj odgovara. Zozi tera Vijan da ponovo pravi čokoladu, dok Anuk ohrabruje da iskazuje magijske potencijale da bi videla koliko joj mogu poslužiti za sopstvenu korist. Za razliku od Anuk, Zozi moći nije nasledila, već ih je sama učila iz raznih „okultnih“ udžbenika.

Kao i u romanu „Čokolada“, čija se radnja dešava od prvog dana uskršenjeg posta pa sve do Uskrsa, i radnja „Crvenih cipela“ se odigrava u „specifičnom“ periodu. Ovaj put za početak romana autorka Džoana Haris je odabrala 31. oktobar, poznatiji kao „Dan mrtvih“ ili „Noć veštica“, kada se budi sve ono magijsko i okultno koje ostaje prisutno sve do zimskog sna koji simbolično počinje na katolički Božić 25. decembra.

Poput najkremastijeg čokoladnog delikatesa, Džoana Haris nam je „napravila“ gorko-slatki desert sa mešavinom astečkih mitova i najfinije belgijske čokolade.

Autor: Maja Zuber