VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Čizmaši“ Dragoslava Mihailovića

Nedavno je na RTS-u emitovana poslednja, dvanaesta epizoda „Čizmaša“, serije rađene po istoimenom romanu Dragoslava Mihailovića. Serija je, kako to već obično biva, skrenula pažnju na roman. U ovom braku televizije i književnosti, svi su na dobitku.

Dragoslav Mihailović (1930) je najpoznatiji po romanima Kad su cvetale tikve (1968) i Petrijin venac (1975). Prvi je izazvao veliku kontroverzu i kasnije se našao u obaveznoj srednjoškolskoj lektiri, po drugom je Srđan Karanović snimio čuveni istoimeni film. Mihailovićev treći roman, Čizmaši (1983), ovenčan je prestižnom NIN-ovom nagradom. Delo je napisano u Mihailovićevom prepoznatljivom maniru – u prvom licu, „prostim jezikom“, iz vizure glavnog junaka, Živojina M. Stanimirovića, poznatog i kao Žika Kurjak. Glavnica radnje je smeštena u period neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata i prati Žikin uspon u vojsci Kraljevine Jugoslavije, a zatim i njegov pad nakon „škandala“ čiji je akter bio. Čizmaši su istinski dobar roman. Pisac priču obogaćuje dokumentima i tako daje širu sliku političkog života tog vremena, objašnjava korene sukoba koji traju do danas. Gusta je to tapiserija, a Mihailović vešto i sigurno balansira između mikro i makro plana. Njegovo zgusnuto pripovedanje je živo i autentično, pa je samim tim tragika poslednjih stranica jače podvučena.

Scenario za seriju je pisao Đorđe Milosavljević (Jesen stiže, dunjo moja, Jagodići, Miris lipe na Balkanu), a za režiju svih epizoda je bio zadužen Dejan Zečević (Vojna akademija, Sinđelići, Urgentni centar). Kao i uvek kada su domaće serije u pitanju, novca je nedostajalo da bi se snimilo nešto zaista raskošno i vizuelno spektakularno. Bez obzira, epoha je lepo oživljena i primetan je napor da se raspoloživi resursi iskoriste na najbolji mogući način. Scenarista je uglavnom ostao veran predlošku, ali je morao i da proširi postojeću priču. Naime, odlučeno je da se Čizmaši pretoče u čak 12 jednosatnih epizoda, što je, imajući u vidu obim romana, rezultirao dopisivanjem. Milosavljević se, što je za pohvalu, držao Mihailovićevog teksta, trudio se da svoje nadogradnje zasnuje na naznakama koje su u njemu postojale.

Žika tako u seriji dobija dvojicu drugova, Ćoru i Stevicu. Njihove vojničke posete javnim kućama u Ćupriji i Skoplju su razrađene do u detalj (što je napravilo prostora za uvođenje novih ženskih likova i dodatnu erotiku). Ono što je u romanu samo pomenuto (kao, na primer, kada vojnici „idu po mladu“ ili konjsko suđenje), u seriji dobija veliki prostor. Da li je to bilo neophodno? Nije. Gotovo sve dopune su tu samo iz jednog razloga – da povećaju broj epizoda, one za centralnu priču nisu od suštinske važnosti. Srećom, serija poseduje brojne adute koji je preporučuju. Pre svega, to je Mihailovićev predložak koji obezbeđuje upečatljive likove i zanimljiv zaplet. Odabir glumca za ulogu Žike je bio od ključne važnosti. Mladi Miodrag Dragičević odlično je dočarao glavnog junaka. Njegov Žika poseduje dopadljivost i bezobrazluk koji su potrebni da bi priča funkcionisala kako treba. Aleksandar Berček kao Čiča, Žikin nadređeni, i Sloboda Mićalović, u ulozi udovice Sofije u koju se Žika zaljubljuje, pružaju Dragičeviću dobru podršku, a isto važi i za većinu epizodista.

Čizmaše je, nedavno, u sklopu sabranih Mihailovićevih dela, ponovo objavila Laguna, a serija je skrenula pažnju na roman. Novo izdanje se odlično prodaje, roman su otkrili novi čitaoci. Knjiga se našla u vrhu liste najprodavanijih i probudila zanimanje i za ostala Mihailovićeva dela. Šteta je što televizijski Čizmaši, po BBC-jevom oprobanom modelu, nisu imali šest epizoda, ali, bez obzira na ovu zamerku, jedno je neosporno. Čizmaši su ubedljivo najbolji domaći TV proizvod u 2015. godini. Dužnost RTS-a je da žiteljima Srbija ponudi kvalitetan igrani program, za to ih, uostalom, i plaćamo, a ekranizacije književnih klasika su gotovo uvek pametan potez. U tom kontekstu, bilo bi poželjno da se nastavi u tom smeru – ali ovoga puta pametnije, bez insistiranja na prevelikom broju epizoda.

Autor: Đorđe Bajić
Izvor: City Magazine


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
bukerova nagrada za roman the testaments margaret atvud laguna knjige Bukerova nagrada za roman „The Testaments“ Margaret Atvud
15.10.2019.
Dobitnica prestižne Bukerove nagrade za književnost za 2019. godinu je kanadska književnica  Margaret Atvud. Nagradu je dobila za novi roman „The Testaments“ objavljen pre mesec dana.   Ra...
više
ubisvet (para)psihološki triler laguna knjige Ubisvet – (para)psihološki triler
15.10.2019.
Kad se piše o trileru, uvek postoji opasnost da se načini spojler i da se prevremeno otkriju rasplet radnje i ključ misterije, no u slučaju romana „Ubisvet“ Siniše Soćanina takve opasnosti gotovo i da...
više
poznati pisac o poslednjim danima slavnog revolucionara potrebni su nam heroji poput čea laguna knjige Poznati pisac o poslednjim danima slavnog revolucionara: Potrebni su nam heroji poput Čea
15.10.2019.
„Jedna stvar je boriti se iz šume, oboriti vladu ili blokirati grad i ulice, a sasvim drugo je stvoriti i izgraditi bolje društvo. Ne ostavljamo deci samo kuću i novac. Ostavljamo im državu u kojoj ži...
više
julijana adamović o divljim guskama djevojčice pokušavaju preživjeti u jedinom svijetu kojeg imaju laguna knjige Julijana Adamović o „Divljim guskama“: Djevojčice pokušavaju preživjeti u jedinom svijetu kojeg imaju
15.10.2019.
Julijana Adamović u intervju za Dnevnik.ba govori o romanu „Divlje guske“, likovima, djevojčicama, jeziku i onim Drugima koji su u ovom slučaju Bosanci, djetinjstvu i njegovim mukama i radostima, te o...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.