VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Čitajte pisca kao knjigu: o knjigama sa Volterom Ajzaksonom

Autor knjiga „Ajnštajn“, „Stiv Džobs“ i sada biografije „Leonardo da Vinci“, još od osamdesetih godina 20. veka, slab je na sajberpank pisce: Vilijema Gibsona, Brusa Sterlinga i Nila Stivensona.
 
Koje knjige držite pored kreveta?
 
Knjigu Džorža Vašingtona Kabla „The Grandissimes“. To je roman o belom kreolcu i njegovom polubratu istog imena, koji ima jednu četvrtinu crnačke krvi. Postao sam veoma fasciniran složenošću rasnih i klasnih nijansi u Nju Orleansu 19. veka.
 
Koja je poslednja sjajna knjiga koju ste pročitali?
 
Oduvao me je „Medison Park“, knjiga koju je napisao moj kolega, Erik Motli, koja govori o čvrsto povezanoj afroameričkoj zajednici u Montgomeriju, u Alabami. Na kraju sam napisao predgovor za tu knjigu jer me je naučila snazi koja dolazi od zajednice, i spokoju koji potiče iz zahvalnosti.
 
Šta utiče na vašu odluku o tome koju ćete sledeću knjigu čitati? Glasine, recenzije, savet prijatelja?
 
Puno čitam recenzije. Moj prijatelj Majkl Linton ima zgodnu naviku da mi pošalje knjige koje preporučuje, i upravo mi je poslao „Eccentric Orbits“ knjigu Džona Bluma o komunikacionim satelitima. Takođe volim i da razgledam po knjižarama i tamo slušam preporuke.
 
Koja je najinteresantnija stvar koju ste skoro naučili iz knjige?
 
Pročitao sam studiju koju je Erik Lander napisao o CRISPR, jednoj od tehnologija genetičkog inžinjeringa a zatim i knjigu Dženifer Dudner na istu temu, „A Crack in Creation“. Bio sam zapanjen i uznemiren koliko brzo ćemo moći da modifikujemo gene i tako se borimo protiv zaraza, učinimo našu decu višom, stvorimo biološka oružja, itd. Njena knjiga je razdragana naučna detektivska priča koja me podseća na sjajnu scenu iz autobiografije Džejmsa Votsona „The Double Helix“ kada Frensis Krik „uleće u“ pab Igl u Kembridžu da objavi da su pronašli „tajnu života“.
 
Koja knjiga vam je bila od najveće pomoći tokom rada na biografiji Leonarda da Vinčija?
 
Beležnice samog Leonarda. Nekim čudom je preživelo 7000 stranica. Ispostavilo se da je papir idealna tehnologija za čuvanje informacija. I posle pet stotina godina sa njega se može čitati, što sa našim tvitovima najverovatnije (i na sreću) neće biti slučaj. Leonardo je preplavio svaku stranicu svojim crtežima i obrnutim beleškama, koji deluju nasumično ali obezbeđuju uvide u njegove mentalne skokove. Naškrabani jedan pored drugoga, urimovani ako ne i logički povezani, nalaze se matematički proračuni, skice njegovog vragolastog momka, ptice, leteće mašine, scenska pomagala, vodeni vrtlozi, srčani zalisci, groteskne glave, uglovi, pretesterisane lobanje, saveti za slikare i slikarske studije. Volim njegove liste stvari koje treba da uradi, one koje na primer počinju sa: „Opisati detlićev jezik“. Zanimljivo mi je bilo da istražujem gde je sve išao ‒ zamak Vindzor, Firenca, Milano i Pariz. Bil Gejts ima jednu od najboljih Leonardovih beležnica „Lesterski kodeks“, punu geoloških studija. Martin Kemp i Domeniko Laurenca su mi dozvolili da pogledam novi prevod na kojem oni rade i koji će biti uskoro objavljen. Moja asistentkinja, Pet Zindulka, dala mi je dvotomni komplet koji je posedovao njen pokojni suprug. Radi se o zbirci Leonardovih beleški koje je sakupio J.P. Rihter, na italijanskom i engleskom jeziku i koja je divna.
 
Koji ste ste klasik skoro pročitali po prvi put?
 
Kada sam bio tinejdžer otac mi je kupio primerak knjige Džejms Boldvina „Tell Me How Long the Train's Been Gone“ koji je ostavio veliki utisak na njega. Kada je umro ove godine, našao sam knjigu na njegovoj polici i pročitao je. Voleo bih da sam to uradio kada mi je prvi put to rekao.
 
Za koju knjigu mislite da najbolje dočarava trenutnu društvenu i političku situaciju u Americi?
 
„Svi kraljevi ljudi“ Roberta Pena Vorena.
 
Što se tiče knjiga koje nisu fikcija, voleo bih da svi pročitaju „Between the World and Me“ Ta-Nehizi Koatsa zajedno sa „Hillbilly Elegy“ J. D. Vensa. Moto koji ujedinjuje Ameriku je da smo zemlja mogućnosti, gde će naša deca biti bolja od nas, ali za bezrazložno veliki broj ljudi to više nije istina. Tu je takođe i „Fantasyland“ Kurta Andersena. Ovaj trenutni talas ludačkih teorija zavera i plemenskih paranoja nije ništa novo ali Kurt pronalazi njihove korene još u vremenu od pre četiri veka.
 
Kojim istoričarima i biografima se najviše divite?
 
Kada sam bio na koledžu, biografije nisu bile cenjene među akademicima pa je to otvorilo prostora za neke neakademike da stvore sjajna dela koja kombinuju temeljna istraživanja sa divnim stilom. I danas se naježim kada se prisetim kako je Robert Karo opisao dolazak elektrifikacije u teksaška brda ili pokušaje Margaret Frost da se registruje kao glasač u Alabami. Takođe volim Dejvida Mekaloua, koji je našao riznicu zlatnog grumenja dok je tragao u arhivama; on bi mogao da pretvori i sagu o doseljenicima Misurija u opčinjujuću dramu. Tu je i Doris Kirns Gudvin čiju priču o Tedi Ruzveltu koji osvaja Ameriku „poštenom pogodbom za svakog čoveka, velikog ili malog, bogatog ili  siromašnog“ treba da pročita svaki političar.
 
Ko je vaš omiljeni romanopisac?
 
Volker Persi. Sa opuštenom elegancijom koristi činjenicu da je doktor koji nije vršio praksu i katolik koji jeste upražnjavao veru, u nameri da istraži ljudsko mesto u kosmosu.
 
Koji su vas pisci inspirisali na početku karijere? I koje od onih koji danas stvaraju najviše poštujete?
 
U početku sam bio inspirisan Dejvidom Halberstamom čija mi je knjiga „The Best and the Brightest“ bila uzor kada sam sa Evanom Tomasom pisao „The Wise Men“. Voleo sam njegovo napeto izveštavanje, sažete opise i akrobatske rečenice čak i pošto je Nik Leman napisao nezaboravnu parodiju na njega u magazinu The New Republic. Takođe, Entoni Luis čiji „Gideon's Trumpet“ osvaja od prve scene kada Gideonova peticija stiže u koverti na Vrhovni sud, do njegovog odgovora na kraju, kada na pitanje da li je postigao nešto kaže: „Pa i jesam“.
 
Ovih dana me inspiriše Majkl Luis, koji suptilno krije moralne poruke biblijske težine u šarmantnim pričama o običnim ljudima i Brajan Grin koji predivnim pisanjem približava fiziku širokoj publici, deci a sada čak i pozorišnoj publici.
 
Koje žanrove izbegavate?
 
Knjige tipa „tajne uspeha“ i kako da postignete ovo ili ono. Verovatno bih mogao da imam koristi od njih, ali više volim priče i biografije iz kojih mogu sam da izvučem lekcije.
 
Kako volite da čitate? Na papiru ili elektronske knjige? Ujutru ili uveče?
 
Zapravo sam ustanovio da je lako čitati knjige preko aplikacije na mom telefonu, što je odlično kada sam na putu. Čitam i pišem uveče. Jutro nije moje omiljeno doba dana.
 
Šta bi moglo da nas iznenadi u Vašoj biblioteci?
 
Slab sam na sajberpank. Navukao sam se na to još od osamdesetih, kada sam se pretplatio na časopis Omni i pročitao priču Vilijema Gibsona „Džoni Mnemonik“, što me je dalje odvelo do njegovog romana „Neuromansijer“. Junak je kompjuterski kauboj kome podatke uskladište u mozgu, što je prvi put pobudilo moje interesovanje za veštačku inteligenciju, hakovanje i sajber tehnologiju. Takođe volim knjigu „Histerični sneg“ Nila Stivensona koja je pre 25 godina predvidela svet virtuelne realnosti koji će možda istisnuti Internet i naslednika blokčejna koji će izdavati valute. I Brusa Sterlinga koji je u ranim osamdesetim pisao o budućnosti u kojoj će se oni koji vrše genetske modifikacije ljudi, takmičiti sa onima koji forsiraju kibernetička poboljšanja i veštačku inteligenciju. Vau. Kada sam bio urednik Tajma, uradili smo neobičnu naslovnu stranu na temu sajberpank kulture. Bilo je to verovatno naše najslabije prodavano izdanje te godine.
 
Kakav ste čitalac bili kao dete? Koji pisac i koje knjige za decu su najduže ostale uz Vas?
 
Nisam bio od onih nezasitih čitalaca ali voleo sam knjige o Vini Puu. I sad se nasmešim na pomisao o Edvardu Medvedu kako se kotrlja niz stepenice, pitajući se postoji li možda neki drugačiji način za silazak, i imam setnu uspomenu na završnu scenu u kojoj Kristofer Robin pruža ruku, oseti Vinijevu šapu i pokušava da se oprosti. Nastavljam da verujem da će se na tom začaranom mestu, u Stoletnoj šumi, mali dečak i njegov Meved igrati zauvek.
 
Ako bi mogao da zatražiš od predsednika da pročita jednu knjigu, koja bi to bila?
 
„Mobi Dik“.
 
Organizujete književnu večeru. Koja biste tri pisca, živa ili mrtva, pozvali?
 
Pa, nimalo iznenađujuće, zvao bih Bendžamina Frenklina, Alberta Ajnštajna i Leonarda da Vinčija. Svi su bili odlični pisci i sjajno bi se proveli objašnjavajući stvari jedni drugima.
 
Razočaravajuće, precenjeno, jednostavno loše: Za koju knjigu mislite da je trebala da vam se dopadne ali nije?
 
„Veliki Getsbi“. Uvek mi je delovao kao skup briljantnih rečenica koje sijaju unutar tromog romana. Smatram da su likovi emocionalno i moralno neprivlačni.
 
Od knjiga koje ste Vi napisali, koja Vama najviše znači?
 
„Leonardo da Vinči“ je za mene vrhunac mojih pokušaja da pišem o kreativnosti koja dolazi iz poštovanja prema onome što povezuje umetnost, nauke i humanistiku. Od svih ljudi u istoriji, on je najrazigranije i najsrčanije pokušao da o svemu poznatom nauči sve što može da se sazna.
 
Ko biste voleli da napiše vašu životnu priču?
 
Mi koji pišemo o drugima ne treba da postanemo žrtve taštog uverenja da zaslužujemo da se o nama piše.
 
Šta planirate da pročitate?
 
Vraćam se u Nju Orleans da predajem na Tulejn univerzitetu, i želim da saznam sve što mogu o svom gradu. Tako da planiram da pročitam, prvi put ili ponovo, „The Accidental City“ Lorensa Pauela, „Bienville's Dilemma“ Ričarda Kampanele, „Nine Lives“ Den Bauma, „The World That Made New Orleans“ Neda Subleta i „A Lesson Before Dying“ Ernesta Dž. Gejnsa. Naročito sam zainteresovan za Storivil, oblast crvenih lampiona iz ranog 20. veka koja nudi fascinantne lekcije o seksu, rasi, klasi i svom tom džezu. Tako da sam upravo započeo čitanje „The Baby Dolls“ od Kim Meri Vaz koja je pratila jednu od najstarijih crnačkih Mardi Gra organizacija sve do njenih korena u Storivilu. Takođe su tu i „Guidebooks to Sin“ Pamele Arsenuks, „Storivil“, Al Rouza, „Spectacular Wickedness“ Emili Landau i „Empire of Sin“ Geri Krista, za koju sam ranije pisao recenziju.

Izvor: nytimes.com
Foto: David Shankbone
Prevod: Vladimir Martinović

Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:
Džejn Grin
Harlan Koben
Amos Oz
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
akcija 399 sjajni naslovi po odličnoj ceni je osvežena i produžena  laguna knjige Akcija „399 – sjajni naslovi po odličnoj ceni“ je osvežena i produžena!
21.09.2019.
Izdavačka kuća Laguna je prošle godine obradovala čitaoce akcijom „399 – Sjajni naslovi po odličnoj ceni“, na kojoj su se našle veoma zanimljive knjige iz različitih žanrova. S obzirom na velik...
više
velikiću uručena srednjoevropske nagrade za književnost vilenica  laguna knjige Velikiću uručena Srednjoevropske nagrade za književnost „Vilenica“
20.09.2019.
Prošle nedelje Dragan Velikić je bio gost Festivala „Vilenica“ u Sloveniji i tom prilikom mu je uručena istoimena nagrada. Među dosadašnjim dobitnicima su Peter Handke, Fulvio Tomica, Peter Esterhazi,...
više
utopljeni svet intervju sa džonom makgregorom laguna knjige Utopljeni svet: intervju sa Džonom Makgregorom
20.09.2019.
Makgregorov novi, za Bukera nominovan roman, „Jezero br. 13“ otvara potraga za trinaestogodišnjom devojčicom koja je nestala tokom šetnje kroz jedan od nacionalnih parkova u centralnoj Engleskoj. Ljud...
više
umetnici angažovani da privuku posetioce u biblioteke laguna knjige Umetnici angažovani da privuku posetioce u biblioteke
20.09.2019.
Privlačenje nove publike u biblioteke danas je možda teško, ali neke biblioteke su spremne na ovaj izazov. Kao način za istovremeno povećanje pismenosti i afirmaciju lokalnih umetnika, gradska bibliot...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.