Čitajte pisca kao knjigu: Kolum Meken

Nastavljamo sa serijom intervjua Njujork Tajmsa koji predstavljaju pisce u svetlu knjiga koje čitaju i utisaka koje one ostavljaju na njih. Svaki od ovih intervjua je prava dragocenost!

Autor romana „Transatlantik“ i „Vrti se, veliki svete“ kaže da je biranje omiljenog živog pisca kao hod po dasci: „Neizbežno završite daveći se, ali barem je to u moru heroja.“

Koje knjige su Vam trenutno na stočiću kraj kreveta?

– Imam kulu knjiga kraj kreveta, širokog spektra tema. Čitam „Five Days at Memorial“ Šeri Fink, koja predstavlja savršeno istraženu disekciju događaja koji su se zbili u bolnici „Memorijal“ u Nju Orleansu tokom uragana Katrina. Čita se kao Saramagov roman. Imam još nekoliko romana kojima se veoma radujem, posebno „A Brief History of Seven Killings“ Marlona Džejmsa. Tu su i knjige Zije Hejder Rahman, Filipa Mejera, Dženifer Fini Bojlan, Džordža Singletona i nekoliko zbirki poezije. Takođe tu su i dve stare pouzdane knjige kojima se vraćam iznova i iznova – „Stoner“ Džona Vilijamsa i „The Meadow“ Džejmsa Galvina. Ova druga prkosi svakoj klasifikaciji – to je memoar, album, roman i pesma, sve upakovano u jedno. Na moju žalost živim u Njujorku, pa me čitanje o Galvinovim pejzažima smiruje i nosi negde drugo.

Ko Vam je omiljeni pisac svih vremena? A ko omiljeni pisac koji piše danas?

– Izabrati omiljenog živog pisca je kao hod po dasci: neizbežno završite daveći se, ali barem je to u moru heroja. Piter Keri, Majkl Ondatje, Toni Morison, Don DeLilo. Džim Harison. Rodi Dojl. Aleksandar Hemon. Nejtan Inglander. Dženifer Igan. Edna O’Brajan. Džo O’Konor. Džon Berger. Zastrašuje me pomisao da ću zaboraviti nekog  koga bi zaista trebalo da spomenem, jer sam sa mnogima od njih sada prijatelj.

Ipak, živi nastavljaju imaginacije mrtvih – i, za mene, Džejms Džojs je polazna energija celokupne savremene književnosti.

Šta se nalazi na Vašoj listi omiljene irske književnosti? Imate li omiljenu knjigu iz Irske ili o Ircima u Americi?

– Jedna od omiljenih knjiga mi je svakako „Proxopera“ Benedikta Kilija. To je jedan od onih tajnih klasika, novela o penzionisanom učitelju koji je prinuđen da preveze bombu od svoje kuće do grada u kome je odrastao tokom operacije nazvane „proxy“. To je savršeno književno delo i obuhvata tugu i teror koji su se dogodili u Severnoj Irskoj tokom vremena koje se eufemistički naziva „Nevoljama“.

Što se tiče Iraca u Americi, ne treba ići dalje od Bila Kenedija. Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put otvorio „Ironweed“. Sav kiseonik iz vazduha je nestao. Bilo je očaravajuće.

Takođe, moram reći da kada je u pitanju savremena irska književnost, niko je nije toliko duboko promenio kao Rodi Dojl; on nam je jedan od najboljih.

Koje knjige su Vas dotakle ili inspirisale u poslednje vreme?

– Siguran sam da me moj poštar mrzi. Ponekad dobijem 20 ili više knjiga nedeljno od izdavača koji žele podršku nekog novog i mladog pisca – a to ne uključuje one koje izdavači očekuju da pročitam u elektronskoj formi. Jednostavno je nemoguće sve ih pročitati. Ali ponekad se dogodi da dobijem knjigu bivšeg studenta i da me živog protrese. Fil Klej je zapalio svet svojom zbirkom priča „Redeployment“. A tu je i „High as the Horses’ Bridles“ Skota Češira, epski roman čije sam početke video pre mnogo godina u učionici koledža Hanter. To je veoma snažna knjiga, nepokolebljiv pregled dva veka američkih čežnji i želja.

A koje knjige su Vas ostavile ravnodušnim?

– Volim rečenicu koja se koristi u Severnoj Irskoj kod ovakvih pitanja: „Šta god da kažeš, ne reci ništa.“

Sećate li se prve knjige koja Vas je rasplakala? A poslednje?

– Nije me sramota da priznam da sam otvoreno plakao dok sam čitao „The Book of My Lives“ Aleksandra Hemona, posebno esej o gubitku ćerke Izabele. To me je pokidalo, ali me je istovremeno nekako izlečilo. Čini da mu se ćerka ponovo pojavi. Ne postoji ništa stvarnije od jezika što se može suprotstaviti okrutnosti sveta.

A koja Vas je knjiga prva nasmejala? I poslednja?

– U svojim ranim dvadesetim godinama, radio sam kao vodič kroz divljinu u programu namenjenom mladim delikventima u Teksasu. Bilo je tu dosta teških tinejdžera odbačenih od strane porodica i pravosudnog sistema. Živeli smo u šumi, spavali kraj potoka, po tri meseca, gradili smo sebi kuće od drveta i čitao bih im uveče, pod zvezdama dok bi noć naglašavala sve zavijanjima kojota – „Lovca u žitu“, „Plodove gneva“, kratke priče. Knjiga koja nas je neprestano zasmejavala bila je basna Džima Dodža po imenu „Fup“. Malo čudo od knjige, za sve uzraste, o patki i tajnom receptu za viski. Ne pitajte dalje – samo joj dajte šansu.

Ako biste mogli da živite u svetu stvorenom u nekom romanu, koji bi to bio?

– Voleo bih da se nađem u svetu, bilo kom svetu, koji je stvorio Gabrijel Garsija Markes. Njega nema, ali su njegovi pejzaži tu. To je deo snage književnosti: Smrt može da uzme mnoge stvari, ali ne i priče koje su zapisane.

Koja je najbolja filmska adaptacija knjige koju ste u poslednje vreme videli? A koja vam je omiljena adaptacija ikad?

– Nedavno sam u avionu ponovo gledao „Reku uspomena“. Mislim da je to sjajna adaptacija odlične knjige. Teško je izvesti tako nešto.

Trenutno radim na adaptaciji svog romana „Vrti se, veliki svete“ sa Džej Džej Abramsom. Da biste prilagodili knjigu filmu, morate je podići u vazduh, pustiti je da padne i onda iznova složiti razbijene delove. Džej Džej zna kako da sastavi mozaik na pravi način. Nadam se da će mi na kraju to biti omiljena filmska adaptacija.

Jeste li čitali neku dobru poeziju skoro?

– Ponovo sam čitao Hinija. Mogao bih to raditi celoga života. Nedostaje svetu. Nedavno sam bio na konferenciji na univerzitetu u Zapadnoj Karolini, pa sam se vratio sa dve veoma dobre zbirke: „Raising the Dead“ Rona Raša i „The Quiet Jars“ Rona Hučina. U nekom drugom životu bih voleo da budem pesnik, sada ne mogu da zaustavim redove na vreme tako da sam romanopisac.

Ko Vam je omiljeni pisac koji je previđen ili potcenjen?

– Džon Berdžer nije potcenjen, svakako ne među piscima, ali bih voleo da je poznatiji. Mislim da ne postoji pisac koji je bio toliko prisutan i važan u prethodnih 50 godina, koliko on stvara.

Kakav čitalac ste bili kao dete? Imate li omiljene knjige iz detinjstva?

– Zauvek ću biti zahvalan svojim nastavnicima iz Dablina koji su mi pružili rane nagoveštaje pisaca poput Dilana Tomasa i Džerarda Menlija Hopkinsa, kada sam imao deset, jedanaest, dvanaest godina. Drugi moj veliki učitelj bio je moj otac koji je često putovao u Ameriku i donosio mi knjige: Keruaka, Brotidžana, Snajdera.

Ako biste morali da odaberete jednu knjigu koja Vas je učinila onim što ste danas, koja bi to bila?

– Kada sam imao devet godina, čuo bih oca kako lupa po pisaćoj mašini u oronuloj šupi iza kuće. Nekoliko meseci kasnije se pojavio sa gomilom papira i predao mi je. Bila je to knjiga po imenu „Goals of Glory“, prva od sedam dečjih romana o fudbalu. Objavljena je godinu dana kasnije i moj nastavnik je čitao naglas na času. Bio sam zadivljen mislima da su te reči nastale u običnom prostoru poput šupe za bicikle, i naravno iz prstiju moga oca.

Organizujete književnu večeru. Koja tri pisca su pozvana?

– Svet u kome sada živim mi je dovoljan. Sledećeg meseca imaću večeru sa troje kolega sa kojima sam član odbora naše neprofitne organizacije za razmenu priča „Narrative 4“, a oni su Teri Tempest Vilijams, Riza Aslan i Išmil Bih.

Kakvu knjigu biste voleli da neko napiše?

– Bejzbol je inspirisao dobru književnost. Kao i boks. Voleo bih da pročitam dobru knjigu o fudbalu. Bilo ih je nekoliko, naravno. Nik Hornbi mi odmah pada na pamet. Ali mislim da ima mesta za još knjiga o fudbalu u raznim književnim vrstama. Često sam pomišljao da se okušam u jednoj, ali ideje uvek nekako odu van mog domašaja. Kao klinac bio sam prosečan odbrambeni igrač. Moj najbolji gol ikada bio je zapravo autogol. Dovoljno sam rekao.

Zbog kojih knjiga Vas je sramota što ih još uvek niste pročitali?

– Sramota me je, ali nisam čitao Prusta.

Šta planirate sledeće da čitate?

– Pretpostavljam da bi trebalo da kažem Prusta, ali prvo ću pročitati one koje su mi kraj kreveta.

Izvor: nytimes.com
Foto: Kudosmaker (Seamus Kearney)

Ostale intervjue iz ove serije možete pogledati na sledećim linkovima:

Ju Nesbe
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Amos Oz
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Teri Pračet