Čitajte deci – Hajde da upoznamo svet

Što pre počnete da čitate deci, to bolje. Čitanje pospešuje mišljenje i koncentraciju, stimuliše maštu i učvršćuje porodične veze.



Zašto je važno čitati deci?

Istraživanje koje se još od 2007. sprovodi svake godine, pod pokroviteljstvom fondacije Lezen u Nemačkoj, pokazuje da su roditelji koji svakodnevno čitaju svojoj deci duboko zainteresovani za njihovo buduće obrazovanje. Čitanje naglas predstavlja osnovu za razvoj veštine pravilnog čitanja, koje je jedna od ključnih sposobnosti današnjice i preduslov za sve što će uslediti za vreme, a naročito po završetku školovanja.

U mnogim porodicama deci se nedovoljno čita

Studije fondacije Lezen pokazuju da je broj roditelja koji čitaju deci još uvek nedovoljan i da skoro trećina očeva i majki uopšte ne čita kod kuće. Pored predškolskih ustanova i škola, najznačajniju ulogu u razvoju čitalačkih sposobnosti igra porodica. Pošto su majke i očevi uzor deci u svakom pogledu, njima pripada odgovornost da u svakodnevni život mališana usade naviku čitanja.



Koje se dečje sposobnosti unapređuju čitanjem naglas?

Ovu temu je potrebno što više približiti javnosti. U tom smislu, ustanovljeni Dan čitanja deci je od izuzetnog značaja. Na kraju krajeva, detetu se ne čita samo da bi se zabavilo, čitanje pomaže unapređenju većeg broja osnovnih sposobnosti koje su od centralnog značaja za njegov razvoj:

Kognitivne sposobnosti, emocionalne i socijalne kompetencije

Čitanjem se obogaćuje rečnik, povećava sposobnost koncentracije, proširuju dometi mašte i podstiče kreativnost. Pored toga, vaše dete će iz priča naučiti kako da saoseća sa drugima (empatija). Rezultati studija fondacije Lezen pokazuju da čitanje pored kognitivnih sposobnosti unapređuje i socijalne i emocionalne veštine kod dece.

Učenje čitanja i pisanja

Naučnici ukazuju na usku povezanost između čitanja detetu i uživanja u čitanju, čitalačkih navika i, naposletku, uspeha u školi. „Zato što deca kojoj je mnogo čitano obično brže uče da čitaju i pišu.“ Time što se nećete oslanjati na radio emisije i audio knjige, već u dnevnu rutinu uvesti vreme za čitanje, postavićete kamen temeljac uspešne budućnosti vašeg deteta.

Izlaganje i rešavanje porodičnih pitanja

Deca se uz pomoć priča i slika još u ranom detinjstvu susreću sa raznim temama i uče kako da se sa njima nose. One pružaju deci prostor za sva njihova pitanja. Tako je, na primer, u studiji o čitanju iz 2014. dve trećine upitanih roditelja izjavilo kako je čitanje priča deci pokrenulo i razgovore o drugim temema. Uglavnom su posle čitanja razgovarali o svakodnevnim temema koje su zanimale decu, ali i o važnim događajima kao što su uvećanje porodice, razvod ili upis u školu.



Kada treba početi sa čitanjem deci?

Deci se obično čita između druge i osme godine. Postoje i jednostavne slikovnice koje kod vašeg deteta mogu još ranije probuditi interesovanje za ovaj medij. Što pre čitanje postane deo dečije svakodnevice, to bolje. Trajanje ovih sesija varira od slučaja do slučaja: neka deca veoma rano lako prihvataju velike količine teksta, drugima je pak potrebno više vremena i više slika.

Saveti o čitanju za roditelje

Na šta obratiti pažnju prilikom čitanja

Da bi čitali deci dovoljno je da umete da čitate. Ovi jednostavni saveti će vam pomoći da čitanje pretvorite u lep i prijatan doživljaj za vaše dete:

1. Odgovarajuća atmosfera: Nemojte žuriti i potrudite se da čitate smirenim glasom. Sklupčajte se se zajedno na kauču ili krevetu, okruženi jastucima, i stvorite relaksirajuću atmosferu.

2. Obratite pažnju na dečje želje: Čim bude sposobno, dozvolite detetu da samo izabere knjigu, ili bar šta će mu se čitati. Mnoga deca žele da im se stalno čita ista knjiga. Pokorite se njihovoj želji, iako to – budimo iskreni – može biti dosadno.

3. Unesite živost u čitanje: Menjajte boju glasa, podarite različite glasove likovima. To ne samo da zabavlja malog čitaoca, već mu omogućava da se uživi u priču i čini je uzbudljivijom.

4. Pridržavajte se termina za čitanje: Deca vole rituale. Utvrdite vreme za čitanje. Po mogućstvu popodne ili uveče, kada je deci potreban odmor.

5. Interaktivno čitanje: Odgovarajte na dečija pitanja i komentare. Ako je potrebno, prekinite čitanje.

6. U redu je ako se ponekad uplaše: Mnoge bajke su zastrašujuće okrutne, ali deca obično umeju da razlikuju knjiški svet fantazije od stvarnog sveta. Ipak, držite dete na oku. Ako je plašljive prirode i sklono noćnim morama, najbolje bi bilo da u početku izbegavate „Bambija“ ili „Ivicu i Maricu“.

7. Koristite digitalne medije: Iako knjige još uvek predstavljaju omiljeni medij kada je reč o čitanju, i digitalni mediji imaju svojih prednosti, naročito za roditelje koji su ljubitelji tehnologije, ali ne i knjiški moljci.



Probudite i negujte radoznalost kod dece

Što su deca starija, to kod njih sve više sazreva želja da samostalno čitaju. Od četvrte godine, mnogi mališani predškolskog uzrasta počinju da se interesuju za pisanje. Počinju da prepoznaju određena slova i postaju svesni značaja čitanja u svakodnevnom životu.

Ovu vrstu radoznalosti trebalo bi iskoristiti: umesto da ih sistematski učite pisanju, pokušajte da kroz igru zadovoljite njihovu znatiželju.

Iskoristite čitanje detetu kako bi ga naučili da čita i piše:

1. Pokažite detetu kako se pišu reči koje bi ono samo želelo da napiše (npr. njegovo ime, reči „mama“, „tata“ i sl.).

2. Kada ste napolju, skrenite mu pažnju na poznata slova: „Vidi, slovo A, kao tvoje ime, Anton!“

3. „Igrajte“ se jezikom: deca u ovom uzrastu vole pesmice i jezičke zavrzlame.

4. Kada kroz igru učite dete azbuci, vodite računa da pravilno izgovarate glasove.

Sada kada znate sve ovo, od čega ćete početi?

Izvor: scoyo.com
Prevela: Jelena Tanasković