Čarobnjaci nauke: intervju sa Markusom Čonom

Povodom objavljivanja njegove nove knjige, „Čarobnjaci“, razgovarali smo sa piscem Markusom Čonom o otkrićima koja su davala vetar u leđa napretku čovečanstva.

Poslednja knjiga Markusa Čona, „Čarobnjaci“, beleži neka od ključnih otkrića u nauci i istražuje ljude i istorijske kontekste iza saznanja koja su otključala tajne svemira. A „Čarobnjaci“ iz naslova knjige su oni naučnici koji su ostavili ogroman trag na polju, recimo, egzoplaneta, crnih rupa, gravitacionih talasa.

Razgovarali smo sa Čonom kako bismo saznali više.

Koje otkriće vas je nateralo da pomislite: Voleo bih da sam ja to smislio?

Antimaterija. Zamislite da ste britanski fizičar Pol Dirak godine 1928, i da ni iz čega – što je njemu pošlo za rukom – dođete do jednačine koja dokazuje da se elektron kreće skoro brzinom svetlosti, a onda zaprepašćeno shvatite da ta ista jednačina ne opisuje samo elektrone.

Ona takođe opisuje i pozitivno naelektrisan elektron, što je prvi trag o postojanju do tada nepoznatog univerzuma antimaterije. A gde bi bio vorp pogon svemirskog broda Enterprajz bez antimaterije?!

U kojoj tački istorije su se pojavili naučnici koji su promenili naše razumevanje svemira?

Nauka je doživela svoj pravi uspon tek u 17. veku, ljudi su tada prvi put počeli da otkrivaju zakone koji vladaju svemirom. Najpoznatiji je, verovatno, Njutnov zakon o gravitaciji.

Prosto je neverovatno da je jedan čovek iz 17. veka, čiji otac nije umeo ni da se potpiše, bio u stanju da otkrije univerzalan zakon – zakon koji važi svuda i uvek.

Sledeći Njutnov trag, naučnici su otkrivali sve više univerzalnih zakona, među kojima su zakoni kvantne teorije i relativiteta.

Mislite li da svaki čovek ima potencijala da dođe do epohalnog naučnog otkrića?

Mislim da je neophodna određena sklonost ka matematici jer su, iz nekog razloga koji ne razumemo, fundamentalni zakoni koji upravljaju svemirom – matematički.

Ali ako imate talenat za matematiku, kao i mnogo godina obrazovanja, odgovor je, da.

Ima li još nekih „čarobnjaka“ koje ste želeli da prikažete u knjizi, ali niste uspeli?

„Čarobnjaci“ o kojima govorim u knjizi su naučnici koji su na spektakularan način demonstrirali magiju nauke – da tajanstvene formule nažvrljane na tabli ili papiru predviđaju postojanje nekih stvari za koje se ispostavi da zaista postoje kada ljudi krenu da ih traže.

Stvari kao što su dotad nepoznate planete, Higsov bozon, crne rupe i gravitacioni talasi.

Nadam se da sam prikazao najvažnije čarobnjake, ali ako sam neke propustio, slobodno ih preporučite za sledeće izdanje!

U kojoj oblasti nauke su nam najpotrebniji čarobnjaci koji će doći do velikih otkrića?

Dva najznačajnija dostignuća nauke 20. veka su kvantna teorija – teorija o atomima i njihovim sastavnim delovima – i Ajnštajnova teorija gravitacije – koja opisuje homogeni kosmos.
Potrebno je pronaći način da se ove teorije objedine, jer je u Velikom prasku homogeni kosmos bio mali.

Samo ako uspemo u tome, moći ćemo da odgovorimo na pitanja svih pitanja, kao što su: šta je prostor? šta je vreme? šta je kosmos? i kako je nastao?

Da bismo napravili pomak, definitivno nam je potreban još jedan čarobnjak poput Ajnštajna, ili još bolje – nekoliko njih!

Autor: Lein Tod
Izvor: www.skyatnightmagazine.com
Prevod: Borivoje Dožudić