Čarobni intervju sa Elizabet Gilbert

Našli smo se sa briljantnom autorkom bestselera da pričamo o njenom strastvenom manifestu inspiraciji i kreativnosti, knjizi „Velika čarolija“, koji govori o veoma važnoj temi.
 
Dakle, šta je to „Velika čarolija“?
 
„Velika čarolija“ je moj izraz za ono što se dešava dok stvarate. Suština kreativnosti je veza između ljudskog napora i misterije nadahnuća. Krenete da radite i nađete se u čudnoj, često nadzemaljskoj saradnji sa misterijama inspiracije. Neka čudna sila vas priziva da pokušate da stvorite nešto.


 
Meni se čini da u tom procesu nije je rezultat taj koji je najzanimljiviji, već posledice koje čin stvaranja ostavlja na naše unutrašnje biće. To je velika čarolija jer otkriva delove ličnosti za koje nismo ni znali da postoje. Navodi nas da hodate ivicom smelosti, na granici svojih sposobnosti. Otkriva stvari koje ponekad mogu biti veoma bolne. Budi osećaj zajedništva sa našim prethodnicima. Radi na nama dok mi radite na svom delu.
 
Želim da podržim ljude koji bi da se prepuste nadahnuću jer tako mogu da iskuse veliku čaroliju. Bez obzira na to da li će to što stvore biti dobro ili zaživeti. Bez obzira na zaradu od toga. Sve je to sporedno. Važno je šta im taj proces uradi.
 
Govorite o tome kako velika čarolija utiče na vas i o nailasku inspiracije. Kako biste vi opisali osećaj inspiracije?
 
Odgovor na to donekle leži u samoj reči koja dolazi iz latinskog jezika, i znači udahnuti ili upiti. Biti nadahnut. Inspiracija budi upravo takav osećaj jer svako ko je ikada imao ideju, kakva god da je bila – umetnička, spiritualna ili politička ili nagon za avanturom ‒ oseća se kao da je nešto ušlo u njega.
 
I čak i veoma empirijski, racionalni, naučno nastrojeni mislioci će reći: „I onda mi je došla ta ideja“. Uvek tako kažu, zar ne? A odakle je došla? Oni znaju. Svi to znamo duboko u sebi, zar ne? Tako su svi ljudi oduvek govorili o osećaju inspiracije. A tu su i ovi uobičajeni simptomi: osećaj jeze na potiljku, trnci u rukama. Nervoza i uzbuđenje u stomaku. Isti onaj osećaj koji imate kada stojite na ivici litice gledajući u bezdan, imate utisak da vas vuče da skočite u njega, ali se istovremeno i plašite.  Omamljenost slična zaljubljenosti. Opsesiji. Dešava vam se da se probudite u 4 ujutru probudite i razmišljate o toj stvari koje se ne možete otresti.
 
Tada zaista izgleda kao da se neka ideja uselila u vas, i rekla bih da zapravo i jeste, šalje vam razne znakove i uputstva, ali vas i pita: „Želiš li ovo da uradiš sa mnom? Hoćemo li  učiniti? Želiš li to da uradiš? Želiš li to da uradiš? Želiš li to da uradiš?“
 
A mi uglavnom to odbijamo: „Uh, previše je teško. Zauzet sam. Imam goste“. Ali ako odgovorite potvrdno, onda sklapate ugovor sa ovom tajanstvenom silom i mislim da je to jedna od najzanimljivijih stvari koje čovek može da učini u životu.
 
Kada zurite u taj bezdan, i kao što kažete ponekad je strašno, kako prihvatate taj zadatak?
 
Pa, ne slažem se. Ne mislim da je samo ponekad strašno suočiti se sa rizikom koji nose inspiracija i kreativnost. To je uvek strašno. Zato mislim da morate da budete veoma iskreni i mudri i shvatite da to nije toliki bauk. I nije neobično što osećate nervozu zbog toga.
 
Tako stoje stvari. Tako je oduvek bilo, i tako i treba da bude jer su vaša kreativnost i strah poput sijamskih blizanaca. Uvek će ići u paru jer kreativnost zahteva da se zakorači u carstvo neizvesnog. A naš strah od nepoznatog je genetski utisnut u nas, i zato nam brani da se otisnemo u nepoznate vode.  
 
Strah ne želi da zađemo u carstvo neizvesnog, jer strah zna samo da predvidi najgori mogući scenario, što znači da se za njega svaka neizvesnost završava smrću. Bukvalno je tako. Mnogi od nas imaju umetničke ožiljke, zar ne?
 
Smatram da živeti kreativno ne znači biti neustrašiv. Upoznala sam neustrašive ljude. Mislim da su sociopate. Mene zanima hrabrost, a u tome ima razlike. Biti neustrašiv znači da čak i ne znate šta je to strah, što znači da propuštate bitan deo onoga što vas čini ljudskim bićem. Biti hrabar znači nastaviti uprkos strahu.
 
Zato život zasnovan na strahu postaje sitan život, a sitan život postaje veoma dosadan život a svet je toliko zanimljiv, i tako je zanimljivo biti ljudsko biće da bismo dozvolili sebi da nam vodi ponašanje.
 
Držeći se i dalje teme straha, dopada mi se podnaslov: „Kreativan život bez straha“.
 
Šta znači „kreativan život“? Kreativan život je svaki život u kome neprestano i redovno donosite odluke na osnovu radoznalosti a ne straha. To je to. I to može ispasti svakako. Ono što definiše kreativan život jeste način na koji postojite u ovom svetu.
 
Ako stalno i iznova birate radoznalost umesto straha, ne jednom, ne dvaput, ne samo u nekim ključnim trenucima, već redovno, završićete živeći kreativnim životom koji je drugačiji.
 
To je proces u kojem ste neprestano u stanju nastajanja. Neprestano u stanju samootkrivanja. Neprestanog pristajanja. Neprestanog truda da pogledate šta vam je to skrenulo pažnju, i korišćenje tog saznanja da izvedete taj čudni eksperiment koji je ‒ vaš život.
 
Izvor: audible.com
Prevod: Vladimir Martinović