Da se od stare slovenske mitologije može načiniti priča koja će zadovoljiti sva očekivanja savremenog čitaoca pokazali su pisci Miloš Petković i Aleksandar Petrović Aca Seltik i slikar Igor Krstić, jer iako se radnja njihovog romana „
Usnuli zmajevi“ dešava u izmaštanoj drevnoj prošlosti, događaji su tako slikovito ispričani da nam deluje kao da se zbivaju pred našim očima i u našem okruženju, a pritom Krstićevi crteži mnogo više izgledaju futuristički nego arhaično, pa nije teško zamisliti da se radnja može dešavati i u budućnosti, kada će jedni pored drugih, kao najverniji prijatelji, hodati ljudi, vile, zmajevi i božanstva – baš onako kao što zamišljamo da su drugovali i međusobno se pomagali u nekim davno prohujalim vremenima.
Iako se ne može reći da je slovenska mitologija pala u zaborav i da je potpuno zasenjena grčko-rimskom mitologijom (koja se poslednjih decenija nameće čak i putem animiranih filmova), ipak se čini da taj istorijski i kulturološki fenomen nije bio dovoljno promovisan široj publici, tim pre što taj iščezli svet i te kako pruža dovoljno materijala, motiva i zanimljivih likova za svaku vrstu umetničke obrade, od proze, preko stripa, do filma.
Obogativši svoju priču ilustracijama Igora Krstića, autori Miloš Petković i Aca Seltik načinili su od „Usnulih zmajeva“ savršen spoj književne i likovne umetnosti, zastavši negde između romaneskne proze i stripa, i to baš onde dokle će ilustracije biti od velike pomoći čitaocima da lakše razumeju svet u kome se radnja dešava, ali im pritom neće otežati da veći deo priče sami zamisle i da uključe sopstvenu maštu kako bi sebi dočarali sve ono što dolazi između dve ilustrovane scene.
Samo po sebi jeste zanimljivo i mesto radnje, jer iako je prostor kroz koji glavni junaci prolaze nazvan Zemsvet, ipak nas pojedine geografske odrednice uveravaju da se sudbonosno putešestvije odigrava u nama dobro poznatoj zemlji, pri čemu će svaku nedoumicu razbiti i mapa na kojoj se vidi da je taj mitski prostor omeđen više nego stvarnim predelima koji se zovu Fruška gora, Stara planina, Jastrebac, Zlatibor, dok se između njih kao svetilište uzdiže piramidalni Rtanj.
Međutim, iako je smeštena u realan prostor, radnja time uopšte nije izgubila svoju mitološku stranu, i to ne samo zbog čudesnih likova koji u njoj učestvuju, nego i zbog toga što se u samim imenima geografskih odrednica često skrivaju drevne legende, pa su autori upravo u etimologiji takvih naziva pronašli inspiraciju za pojedine ključne scene svog romana.
Idući kroz Zemsvet od jednog do drugog kraja, nailazeći na božanstva i na čudovišta, na lepotu koja vodi u ambis i dobrotu koja možda nije odmah uočljiva, a sve sa ciljem da pobede zlog Crnboga iz Korensveta večno suprotstavljenog Zemsvetu, družina sastavljena od stvarnih i izmaštanih bića prolazi onaj put koji je donekle tipičan putu svakog junaka starih mitova, legendi i bajki, no ipak treba znati da je u ovom slučaju izvorni mit poslužio samo kao klica za nastanak potpuno nove priče prepune zagonetki, avantura i iznenadnih obrta, tako da je zapravo tek bujna mašta trojice autora ovog književno-likovnog mitološkog romana probudila ne samo davno uspavane zmajeve, nego je probudila i Peruna, Ladu, Mokoš, Dajboga, Moranu, Svaroga, učinivši ih bliskim i hrabrom ratniku Vukmanu, ali i svim čitaocima koji će se toliko sroditi sa junacima da će na samom kraju strepeti za sudbinu prelepe vile Kaline.
Rat između Zemsveta i Korensveta tek je otpočeo, jer i mašta koja je probudila zmajeve samo što je počela da buja.
Autor: Dušan Milijić