„Brodolom civilizacija“, Amin Maluf

Akademik i francusko-libanski pisac Amin Maluf objavljuje „Brodolom civilizacija“, veoma ličan esej u kojem ponekad igra ulogu angažovanog posmatrača, ponekad istoričara. Prateći sopstvenu istoriju, od Kaira do Pariza, preko Bejruta, Teherana ili Sajgona, analizira tragičnu krizu kroz koju prolaze naše civilizacije.

Ovo delo, mračno koliko i ispunjeno nadom, odbijanjem fatalnog ishoda koji ne umemo izbeći, iznedrila je autorova velika zabrinutost. Najpre zbog brodoloma njegove civilizacije, koju on voli da zove Levant. Zatim zbog evropskog sna, koji je video pre četrdeset godina u Francuskoj i koji je smatrao projektom koji najviše obećava. I najzad, gledajući ka Sjedinjenim Američkim Državama, gde smo svedoci nesputane surovosti, akademik vidi, više nego igde drugde, ćorsokak.

Međutim, nije autorov cilj da oslika pesimistični portret današnjeg sveta i njegovih civilizacija. On smatra da se ovi predvidivi brodolomi mogu izbeći. Zato nas poziva da shvatimo zašto smo ovde dospeli, posmatrajući šta se dogodilo i šta se moglo izbeći u svim krajevima Levanta i na Zapadu.

Tačnije, knjiga upire prstom u činjenicu da zajednice nisu uspele da se stave iznad sopstvenih interesa, dakle interesa zajednice, nacionalnog interesa, temelja države i svega što omogućava izgradnju nacije. Takođe, naglašava današnji ogroman uticaj verske pripadnosti koja potkopava svaki pokušaj ravnoteže i harmonije. Radikalnog aktivizma se treba bojati upravo zato što je to brodolom civilizacije, u jednini, onoga što je civilizovano.

Autor ističe fine razlike i podseća da nije neizbežno da se društva uvek razvijaju u smeru radikalizacije i opskurantizma. Prema njegovim rečima, moramo zadržati nadu, tražiti rešenja i pomirenje. Za njegovu nadu postoji jednostavan razlog. Živimo u najinventivnijoj i najnaprednijoj epohi u istoriji, zahvaljujući naučnim i tehnološkim otkrićima i napretku u liberalizaciji umova imamo mogućnost da rešimo naše probleme. Zbog toga, dužnost je svakog da bude svestan i ostane hrabar.

Na kraju knjige autor odaje počast Džordžu Orvelu, kome se divi zbog njegove izvanredne lucidnosti. On je predvideo da će nas jednog dana svuda i stalno nadgledati. Danas se svaki naš pokret neprestano prati, ali uz naš pristanak. Naše privatne informacije nisu pokradene, mi ih dajemo. Prihvatamo jer živimo u svetu u kojem se osećamo ugroženo, i verovatno smo u pravu.
Poput autora „1984“, čini se da je Amin Maluf obdaren predznanjem koje njegove analize pretvara u predviđanja. Tako je video uspon „ubilačkih identiteta“ i „poremećenosti sveta“. Danas ga brine „brodolom civilizacija“, ali je uveren da je spas moguć. Ako se mentaliteti promene, uspećemo da preispitamo svet u skladu s novim pitanjima.

Vodič za upravljanje civilizacijama koje ne žele da tako brzo nestanu, „Brodolom civilizacija“ je poziv na mudro rukovanje onim što spada u domen identiteta. Neophodno je da stvorimo čvrste veze među ljudima da bismo razvili osećaj zajedničke pripadnosti jednoj naciji.

Amin Maluf voli da sanja o društvu u kojem svako, ma odakle dolazio, može da nesmetano živi bez diskriminacije, a da istovremeno svoje susede, ma koliko bili drugačiji, smatra svojim sunarodnicima. Da bi postigao ovaj ideal, autor nas poziva da sačuvamo sve naše posebnosti, ne dovodeći ih u ekstrem, podsećajući nas da je moguće biti građanin više mesta istovremeno.

Izvor: agendaculturel.com
Prevela: Maja Mihajlović