Uigrani se tandem, koji čine pesnik
Branko Stevanović i ilustrator Kosta Milovanović, razigrao kao nikad i nadigrao sam sebe stvarajući novu svoju „koprodukciju“ – poetsku zbirku „
Blago nama sa životinjama“ objavljenu u izdanju Lagune.
Stevanović, koji se pre toga predstavio poezijom i prozom, samo onom odraslom čitalaštvu, davne je 1996. objavio prve svoje pesme za decu, i to baš one o životinjama.
„Tu je moju ‘Zoološku pesmaricu’, kao dosta skromno izdanje, objavio i uredio Vuk Bojović. Ona je 2007, ponešto dopunjena i izmenjena, objavljena i u ediciji Zavoda za izdavanje udžbenika koju je uređivao Dragan Hamović, i to je izdanje nagrađeno na Sajmu knjiga“, pamti pesnik, koji je pre koju godinu shvatio da se u proteklih četvrt veka nakupilo još poprilično pesama o životinjama.
Odlučan da ih sve okupi na jednom mestu, u novoj knjizi, koja bi bila interesantna kako „pravoj“ deci tako i onoj deci koja stanuju u odraslim čitaocima – u dogovoru sa urednikom Lagune
Zoranom Penevskim – angažovao je ilustratora Kostu Milovanovića. Tako je počela da nastaje ova nova zoološka pesmarica, ovoga puta naslovljena „Blago nama sa životinjama“, među čijim se koricama steklo duplo više pesama no u onoj prvobitnoj – bezmalo šezdeset (ili precizno – 57). Neke su od njih objavljivane u antologijama, neke su ušle u čitanke ili bukvare, na neke je komponovana muzika, a neke su posve sveže i nove – i to su one „najigrovnije“ među pesmama, kako veli autor.
„Želeo sam da priredimo poetsku zbirku koja bi čitaoce inrtigirala sadržajem, a ne luksuznom opremom, i uspeli smo da stvorimo kvalitetno, a opet skromno opremljeno izdanje, i to u samo dve boje – u kojima je Kosta uspeo da stvori majstorske ilustracije! Sa njim sam se odranije, od saradnje na knjizi ‘
Avanture Kraljevića Marka’, sjajno razumeo, a jedina moja ‘instrukcija’ ilustratoru je bila: ‘Igraj se onako kako ti umeš!’.“
I Kosta se, bome, razigrao, kako on ume, a za Novosti kaže:
„Brankovi stihovi su toliko slikoviti da je potrebno samo precrtati ono što on rečju projektuje. Drago mi je što nastavljamo davno započetu saradnju knjigom o životinjama koje u okviru poznatih karaktera dobijaju sasvim originalne osobine. Hvala i Laguni koja je imala sluha za kvalitet ove knjige.“
Okosnica su pesme o odnosima među životinjama, pa i one „ljubavne međuživotinjske“ – a kako je primetio Pero Zubac „pesnik očito zna i puno podataka koje mi moramo tražiti kod Brema ili u enciklopedijama“, a „pesnik, uz to, zna i kako misle deca“, što je
Ršum dopunio rečima: „Pesnik Branko Stevanović nije pisao basne, on životinjama ne daje po svaku cenu ljudske osobine kao što bi bilo nenormalno ljudima pripisivati osobine životinja. On je na potpuno dečji način odnose među životinjama humanizovao i objasnio sa dečje tačke gledišta!“ Ili, kako poentira Mošo Odalović: „Razgovordžija, zapisivač, propitivač, ukrotitelj, utešitelj, odgonetar i dreser i redak zver – Branko Stevanović.“
Autor: Marina Mirković
Izvor: Novosti
Foto: Fondacija Ršum