Boni Garmus o svom prvencu: Želela sam da odam priznanje generaciji zapostavljenih domaćica

Loš dan na poslu bio je okidač za siloviti debitantski roman Boni Garmus, koji je prodat u impresivnih 35 zemalja po celom svetu, a sprema se i TV adaptacija. U telefonskom razgovoru iz Sijetla, gde je u poseti porodici – jer sada živi u Londonu – šarmantna i vesela Garmusova priseća se povratka sa posla nakon sastanka na kome je bila jedina žena za stolom, okružena muškarcima, nakon što je doživela „ono što bih nazvala tipičnom mizoginijom“.

Kao reklamopisac specijalizovan za tehnologiju, Garmusova je planirala da nastavi da radi od kuće, ali se desilo sledeće: „Odjednom sam osetila da ta žena, Elizabet Zot, sedi sa mnom za stolom i govori mi: ’Misliš da je tvoj dan bio loš? Slušaj kakav je bio moj!’“ I tako je Garmusova počela da piše ono što će kasnije postati prvo poglavlje „Lekcija iz hemije“.

Radnja romana počinje 1961. godine kada upoznajemo Elizabet Zot, bezvoljnu voditeljku (i zvezdu) popularne kulinarske emisije Večera u šest, samohranu majku petogodišnje ćerke i vlasnicu najdražesnijeg psa u fikciji po imenu Pola Sedam. Kada se radnja romana premešta u prošlost, saznajemo da je takođe i briljantna hemičarka čiju je karijeru zaustavio seksizam (i neke gore stvari) muškaraca koji veruju da je ženi mesto u kući.

Radnja romana „Lekcije iz hemije“ odvija se u južnoj Kaliforniji, gde je Garmusova odrasla, mada je grad Komons izmišljen, a period šezdesetih blizak autorkinom srcu: „Radnju sam smestila u tu deceniju iz vrlo određenog razloga: tada je moja majka bila domaćica i kada sam odrasla, shvatila sam čega su sve ove žene morale da se odreknu i koliko su naporno radile [u kući], što je ostalo neprimećeno.“ Prisećala se i detalja iz sopstvenog detinjstva, što joj je pomoglo da dočara taj period na stranicama knjige. Garmusova dodaje: „Želela sam da odam priznanje toj generaciji zapostavljenih domaćica.“

U romanu kulinarska emisija glavne junakinje ima snažan efekat na publiku. Kuvanje smatra hemijskim procesom, što naravno i jeste, i gledaocima daje uputstva poput: „Pomešajte kašiku sirćetne kiseline i prstohvat natrijum hlorida.“ Ne samo da uči žene da kuvaju već ih i ohrabruje da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom. Mada, nju ne vole svi. „U romanu ima 10 tačaka gledišta zato što su je svi videli drugačije – ili su bili besni na nju, ili joj se divili, ili bili u nju zaljubljeni, ili je mrzeli. Kako bih zaokružila Elizabetin lik, shvatila sam da je moramo posmatrati različitim očima“, dodaje autorka.

Pored toga što je napisala zaista originalan roman, Garmusova se ističe i što je književni debi ostvarila u šezdeset i četvrtoj godini života, što je retkost u industriji koja najčešće potencira glas mladih, nasuprot iskustvu. „Osećam se sjajno zato što sam postigla ovaj cilj baš sada, u ovim godinama“, kaže. „Lekcije iz hemije“ je treći roman koji je napisala, ali prvi koji je našao izdavača. „To samo dokazuje da godine nisu važne... Znate, osećam se isto kao kada sam imala trideset godina, samo što sada imam jednu veliku prednost: sposobnost da likove posmatram sa više empatije zato što sam i sama prošla kroz njihove muke.“

Garmusova je oduvek imala ambicije da se bavi pisanjem i studirala je englesku književnost na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu. Nakon što je diplomirala, radila je kao urednica u jednoj izdavačkoj kući specijalizovanoj za naučnu literaturu, gde je upoznala naučnika koji će kasnije proveravati podatke u njenom debi romanu. Sada priznaje da je o hemiji definitivno bilo najteže pisati: „Nisam smela da koristim internet – morala sam da učim iz udžbenika za hemiju iz pedesetih!“

Posle rada u izdavačkoj kući Garmusova je jedno vreme pisala kompjuterske priručnike, dok nije shvatila koliko taj posao mrzi – čak je i njen šef zapazio da joj priručnici imaju „prilično sarkastičan“ ton, priseća se kroz smeh. Nakon toga je postala reklamopisac specijalizovan za tehnologiju i medicinu, a potom otvorila firmu u Sijetlu da ne bi više radila za druge, jer „ako radite za reklamnu agenciju, ne smete da odbijate projekte, a nikako nisam želela da se nađem u situaciji u kojoj moram da pišem o toalet-papiru“.



Dok je odgajala dvoje dece, koja sada imaju dvadeset godina, pokušavala je da se bavi kreativnim pisanjem. Njen prvi pokušaj pisanja romana ostao je nedovršen; drugi je dovršila, ali je bio predugačak, tako da su ga agenti odbili „oko 98 puta“, kaže ironično. Pisanje „Lekcija iz hemije“ počela je 2015. i polako napredovala, dok zbog muževljevog posla nije neočekivano morala da se preseli u London 2017. godine. Pošto je bila usamljena u novom gradu, jer joj je muž stalno putovao zbog posla, upisala je kurs kreativnog pisanja na kome je, na jednoj zabavi, upoznala svoju agentkinju Felisiti Blant iz kompanije Curtis Brown. „Bukvalno sam pomislila da me je pomešala sa nekim. Samo što nisam izgovorila ’Izvini, Felisiti, ali to nije moja knjiga’ kada je pomenula ime lika iz mog rukopisa“, priseća se autorka.

Roman „Lekcije iz hemije“ našao se na Sajmu knjiga u Frankfurtu 2020. godine (nakon promene naslova u poslednjem trenutku; roman se prvobitno zvao „Uvod u hemiju“, što je svima zvučalo kao publicistika) i prodat je u već pomenutih 35 zemalja. Glavnu ulogu u TV seriji igraće Bri Larson. Pitala sam Garmusovu šta misli što se roman dopao urednicima širom sveta. „Čini mi se da je razlog što je Zotova veoma racionalna dok je svet postao veoma iracionalan. Ona je svojevrstan dašak svežeg vazduha – kaže ono što misli, drži se činjenica i ne premišlja se“.

S druge strane, sama Garmusova je imala trenutke u kojima se dvoumila: „Dugo nisam mogla da poverujem da se sve ovo stvarno desilo; često bih noću ustala da proverim mejlove i da se uverim da nisam sve to sanjala“, kaže uz još uvek prisutnu začuđenost. „Kada izgovorim naglas da sam napisala knjigu o ženi koja ranih šezdesetih vodi kulinarsku emisiju na kojoj se ne uči o kuvanju, već se uči hemija i menja narod – to mi zvuči prilično neuverljivo! Zaista nisam bila sigurna da će se ikome dopasti.“

Autor: Alis O’Kif
Izvor: thebookseller.com
Prevod: Borivoje Dožudić