Bil Gejts o knjizi „Faktologija“

Sve vreme govorim o razvoju i svetu u razvoju, ali to ne treba da radim.

Moj pokojni prijatelj Hans Rosling, etiketiranje je nazvao „zastarelim“ i „besmislenim“. Svaka kategorizacija koja objedinjuje Kinu i Demokratsku Republiku Kongo previše je široka da bi bila korisna. Ali nastavio sam da koristim „razvijeno“ i „razvijanje“ u javnosti (i na ovom blogu) jer, do sada, nije postojala tačnija, lako razumljiva alternativa.

Nedavno sam pročitao Hansovu novu knjigu pod nazivom „Faktologija“: Deset razloga zašto pogrešno vidimo svet – i zašto je sve mnogo bolje nego što zamišljamo. On u knjizi nudi novi način na koji treba da razmišljamo o svetu. Hans predlaže četiri grupe prihoda (sa najvećim brojem ljudi koji žive na nivou broj 2):

Milijardu ljudi živi na nivou broj 1. To gledamo kao ekstremno siromaštvo. Ako ste na nivou broj 1, preživljavate sa manje od 2 dolara dnevno i hodate bosi. Hrana se kuva na otvorenoj vatri, a veći deo dana pešačite po vodu. Noću, vi i vaša deca spavate na zemljanom podu.

Ovo je za mene bilo otkriće. Okvir koji Hans zagovara je ono za šta su meni bile potrebne desetine godina rada na globalnom razvoju, kako bih to kreirao, ali nikad nisam mogao to da izrazim na tako jasan način. Pokušaću da koristim ovaj model u budućnosti.

Zašto je to važno? Teško je postići napredak ako svet podelite na bogate i siromašne zemlje. Kad su to jedine dve opcije, velika verovatnoća je da će onaj ko nema određeni kvalitet života biti „siromašan“.

Hans upoređuje ovo sa stajanjem na visokom neboderu dok gledate grad. Sve druge zgrade će vam izgledati nisko, bilo da imaju 50 ili više spratova. Isto je i sa primanjima. Život je značajno bolji za one na nivou broj 2 od onih na nivou broj 1, ali teško je to videti sa nivoa broj 4, osim ako znate u šta gledate.

Četiri nivoa samo su jedan od mnogih uvida iz „Faktologije“, koji će vam pomoći da bolje razumete svet. Uzbuđen sam što Hansov izdavač Flatiron Books planira da pokloni 5000 primeraka organizacijama Books for Africa i Reader to Reader – dve organizacije koje podstiču čitanje u nerazvijenim zajednicama. Hans je radio na knjizi do poslednjeg dana (čak je nekoliko poglavlja poneo sa sobom u bolnicu, u kolima hitne pomoći), a njegov sin Ola i snaja Ana pomogli su da se knjiga dovrši, nakon što je preminuo.

Najveći deo knjige govori o instinktima koji nas sprečavaju da svet posmatramo faktički. Od instinkta straha (obraćamo više pažnje na zastrašujuće stvari) do instinkta veličine (samostalni brojevi često izgledaju impresivnije nego što zaista jesu) do instinkta razlika (većina ljudi se nalazi između dve krajnosti). Sa svakim od njih, on nudi praktične savete o tome kako prevazići naše urođene sklonosti.

Hans tvrdi da ovi instinkti otežavaju da događaje stavimo u perspektivu. Zamislite vesti o prirodnoj katastrofi – recimo, o tornadu koji u malom gradu ubije 10 ljudi. Ako pogledate samo naslove, videćete događaj kao veliku tragediju (kakva i jeste). Ali ako ga stavite u kontekst istorije, znaćete da je tornado danas manje smrtonosan nego što je nekad bio, zahvaljujući naprednim sistemima upozoravanja. To nije uteha za porodice onih koji su poginuli, ali je jako važno onima koji su preživeli tornado.

Drugim rečima, svet može biti i loš i dobar. Ta ideja me pokreće u poslu, a Hans to lepo opisuje u „Faktologiji“, koja se može čitati zajedno sa knjigom „Prosvećeni svet“ Stivena Pinkera (mada Hans, za razliku od Pinkera, manje koristi akademsko pisanje). Uz retke izuzetke, većina čuda čovečanstva jesu dugoročno konstruisane stvari. Napredak dolazi pomalo. U poslednjih dvadeset godina, broj ljudi koji živi u ekstremnom siromaštvu smanjio se na pola, ali nikada nas ujutru nije dočekao naslov u novinama „Siromaštvo se postepeno smanjuje“.

Još jedna izuzetna stvar u vezi sa „Faktologijom“ i samim autorom je ta što on odbija da osuđuje ljude na osnovu njihovih zabluda. Većina pisaca bi se sa žestiom obrrušila na ljude zbog njihovog neznanja, ali on to ne čini. Hans se čak opire borbi protiv medija. Umesto toga, on vam govori o istoriji sopstvenog neznanja. Objašnjava da nas ovi instinkti čine ljudima i da ih nije lako prevazići.

To je klasični Hans. Uvek je bio ljubazan, često strpljiv i nikada nije osuđivao. Proveo je svoj vek  razumevajući kako se zdravlje u svetu poboljšava, i delio sa nama na zabavan i jasan način ono što je naučio. Ako nikada niste sreli Hansa ili gledali jedan od njegovih mnogobrojnih TED razgovora, „Faktologija“ će vam pomoći da shvatite zašto je bio tako poseban. Voleo bih da mogu da mu kažem koliko mi se knjiga svidela. „Faktologija“ je fantastična knjiga i nadam se da će je mnogi pročitati.

Autor: Bil Gejts
Izvor: gatesnotes.com
Prevod: Lidija Janjić