Beograđanima predstavljen „Crni konjanik“

Promocija špijunskog trilera „Crni konjanik“ autora Aleksandra Radovića i Iva Bonea održana je u sredu, 17. jula, u prepunom Delfi Caféu u SKC-u.

„Crni konjanik“ je prva knjiga špijunske trilogije „Švajcarski gambit“ o promenljivoj sudbini švajcarskog bankara dvostrukog identiteta koja na sasvim drugačiji način prikazuje događaje iz perioda Drugog svetskog rata.

O ovom špijunsko-istorijskom trileru pored autora govorili su profesor na beogradskom Pravnom fakultetu Branko Rakić, novinar, publicista, nekada glavni urednik nedeljnika NIN a sada pomoćnik glavnog urednika „Večernjih novosti“ Slobodan Reljić i novinar, urednik i TV autor Milomir Marić.



Uzbudljiva promocija pretvorila se u pravi društveni događaj s obzirom na to da je među publikom bio i ambasador Švajcarske u Srbiji Žan Danijel Ruh.

Radnja romana počinje 1995. sahranom švajcarskog bankara Gotfrida fon Adlera koji je svom prijatelju nekadašnjem obaveštajcu, penzionisanom posle Hladnog rata, Georgu Huberu ostavio kovčeg sa svojim beleškama. Huber počinje da čita beleške i iznenada se vraća u vreme dolaska Hitlera na vlast, zatim prati zbivanja koje je beležio Fon Adler i koja se odnose na stvaranje nacističke elite, a nastavljaju se izbijanjem Drugog svetskog rata da bi se tek u trećem delu, kako je nagovešteno, razrešile dileme šta se zbivalo sa Fon Adlerom kod koga su se krili ključevi sefova najvažnijih ličnosti Trećega rajha, pa i Hitlera koji mu je poverio i svoj testament.

Za profesora Rakića su autori trilogije tako zanimljive ličnosti da bi vredelo da se po njihovim životima napišu romani i poželeo je da obojica napišu autobiografije. Rakić je ispričao kako se upoznao sa Radovićem u vreme ratnih sukoba u Bosni i zato misli da u romanu ima elemenata autobiografskog s obzirom na to da je glavni junak bankar, a Radović se bavi finansijama.

Milomir Marić se pohvalio da je uspeo da navede Radovića da ispriča neke važne priče za koje niko pre toga nije znao i da je pravi izvor onih podataka koje zvanična istorija prećutkuje i kasnije bivaju zaboravljene. Prema njegovim rečima, u ovoj trologiji je nagovešteno da se sve svetske krize zavrsavaju velikim ratovima, što je u njemu izazvalo jezu, jer ova kriza koja sada pogađa svet nije još okončana.

Reljić je predstavio Radovića kao pisca čiji su tekstovi, koje je objavljivao NIN kada je počela ova najnovija kriza u svetu, jedini razumljivo objašnjavali laicima šta se u stvari zbiva. Zato je, kazao je on, ova trilogija slika budućnosti, iako se radnja zbiva pre više od 80 godina.

Autor Aleksandar Radović zahvalio je svojim sagovornicima, ali je posebno naglasio da je sprski prevod za čije je doterivanje zaslužna Ljiljana Nedeljković daleko lepši kao literarno delo od francuskog originala.

On je kazao da se „Iv Bone bavio svim špijunskim akcijama, zaverama, maskirovkama, a on ekonomskim problemima, dok su zajedno samo pisali o ljubavnim avanturama junaka, jer su hteli da to bude uzbudljivo, zanimljivo štivo, a ne suva istorija i filozofska analiza političkih intriga“.

„Srbi imaju sreću da čitaju najbolju verziju“, zaključio je Radović.

Svi prisutni uživali su u krajnje zanimljivoj i uzbudljivoj promociji kao i u vinima koja je obezbedila vinarija Mačkov podrum.