Laguna - Bukmarker - Autorka „Tetovažera iz Aušvica“, Heder Moris, objašnjava zašto je došlo vreme za „Cilkin put“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Autorka „Tetovažera iz Aušvica“, Heder Moris, objašnjava zašto je došlo vreme za „Cilkin put“

Nakon romana „Tetovažer iz Aušvica“, jedne od najprodavanijih knjiga protekle godine, Heder Moris nam donosi nastavak u vidu knjige „Cilkin put“.



Novozelandska spisateljica je oživela iskustva Lalija Sokolova, slovačkog Jevreja koji je preživeo Holokaust kao zatvorenik koji je radio kao tetovažer u logoru Aušvic-Birkenau, nakon što ga je upoznala i čula njegovu životnu priču. „Tetovažer iz Aušvica“ je i dalje veliki hit, a sada Morisova donosi priču drugog lika iz tog romana: Cilke, koja je 1942. kao šesnaestogodišnjakinja odvedena u Aušvic-Birkenau i kojoj je lepota spasila život, ali je i proklela da bude ljubavnica komandanta kampa. I ova priča je zasnovana na stvarnim događajima i na srceparajući način nam otkriva kako je Cilka optužena za saradnju sa okupatorom i osuđena na težak rad u sibirskom gulagu.

Morisova nam otkriva šta ju je inspirisalo da napiše ovu knjigu, kakva je istraživanja sprovela i kako reaguje na fenomen „Tetovažera“.

Posmatrajući uspeh „Tetovažera iz Aušvica“, kada ste shvatili da je Cilkina priča sledeća koju želite da ispričate?

Onog dana kada mi je Lali rekao: „Da li sam ti pričao o Cilki? Spasila mi je život.“ Znala sam da moram da saznam više o ovoj neverovatnoj mladoj ženi i tome kako je preživela u Aušvicu. Preslušala sam traku gde Gita (Lalijeva pokojna supruga) priča kako su se srele kada je Cilka bila u poseti Slovačkoj, tada sam saznala i da je Cilka preživela služenje kazne u sibirskom gulagu – i to je bilo to. Morala sam da istražim, shvatim i ispričam njenu priču o preživljavanju dva najgora perioda u novijoj istoriji. Treba da slavimo njenu snagu.

„Tetovažer“ je proistekao iz vaših razgovora sa Lalijem. Da li su vas njegov duh i njegova priča navodili u pisanju ove priče?

„Ona je bila najhrabrija osoba koju sam ikada upoznao; ne najhrabrija devojka, najhrabrija osoba“, govorio je Lali često. Odajući počast Cilkinom životu, poštujem i Lalijevu zahvalnost i ljubav prema ovoj neverovatnoj mladoj devojci, koja je njemu i Giti omogućila dug i srećan život. Bez Cilke ne bi bilo ni priče o Laliju i Giti. Način na koji je pričao o njoj, dok mu je glas drhtao, a ruke se tresle, upotpunjuje „Tetovažera iz Aušvica“.


Šta ste istraživali? Da li vam je to za ovu knjigu bilo teško?

Angažovala sam profesionalnog istražitelja iz Moskve da mi pribavi proverene pojedinosti o kampu u kome je Cilka provela 10 godina, o poslu koji je možda radila, što zapravo, što u mojoj mašti. Pročitala sam mnoga svedočenja drugih žena koje su bile u istom kampu kao i Cilka. U nekim trenucima sam bila ophrvana i emotivno iscrpljena kada sam čitala o svemu što je Cilka doživela i podnela. Putovala sam u Bratislavu i Košice kako bih upoznala ljude koji su dugo poznavali Cilku i njenog muža. Čula sam priče o Cilkinom životu posle gulaga i bila sam presrećna kada sam saznala da je proživela srećan život sa čovekom koga je volela.

Šta biste želeli da čitaoci upamte iz „Cilkinog puta“?

Nadu. Nadu da je dug i srećan život moguć posle tragedije i traume nepojmljivih razmera. Mi koji živimo u udobnom, sigurnom okruženju možemo da vidimo kako drugi ljudi baš sada lično proživljavaju „Cilkin put“, u zemljama gde se njihova bezbednost dovodi u pitanje svakog dana i svakog sata, i ne bi trebalo da ih ignorišemo i zapostavljamo, već da ih pošaljemo na sigurno. Oni zaslužuju ono što mi imamo.

Kako se nosite sa uspehom „Tetovažera“? Šta mislite, zašto je postao tako popularan?

Ponekad mi je neprijatno, ne mogu da pojmim uspeh mog prvenca. Naročito sam zahvalna kada upoznam ljude koji žele da saznaju više o Laliju, a ima i mnogo njih koji mi pišu sa svojim pričama o bolu i nadi i ljubavi koju su osetili kada su čitali o Laliju i Giti. Drago mi je što se toliko ljudi raspituje i želi da sazna šta se dogodilo sa Cilkom.

Ne analiziram previše zašto je „Tetovažer iz Aušvica“ tako uticao na ljude u toliko zemalja, samo mislim da su imali potrebu da čuju jednostavnu priču o običnom čoveku i običnoj ženi, koji su živeli u neverovatnom vremenu, ali nikada nisu izgubili nadu, voleli su se i preživeli su.

Izvor: ew.com
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
majk dauni fasciniran sam miloradom pavićem laguna knjige Majk Dauni: Fasciniran sam Miloradom Pavićem
22.01.2025.
Zimus je gost 31. Noći knjige i Beograda bio pisac, producent i reditelj Majk Dauni, autor romana „Istarsko zlato“ (u prevodu Nikole Pajvančića i izdanju Lagune). U svom najnovijem delu Daun...
više
dizgram, autor knjige sebi duguješ sve jednostavnost je važna laguna knjige Dizgram, autor knjige „Sebi duguješ sve“: Jednostavnost je važna
22.01.2025.
Dizgram, pisac knjige „Sebi duguješ sve“, građanin sveta koji voli ljude, more i obične trenutke, stekao je bogato životno iskustvo obišavši 75 zemalja, a neka od njih podelio je sa magazinom Lepa&...
više
ogled staklenih perli u novom romanu trejsi ševalije laguna knjige Ogled staklenih perli u novom romanu Trejsi Ševalije
22.01.2025.
Pitanjem cene nastajanja i večne lepote umetničkog dela iz istorijske i ženske perspektive, Trejsi Ševalije se bavi kroz praktično čitavu književnu karijeru. Iako se uglavnom bez izuzetka igrala pripo...
više
prikaz knjige da je duži bio dan davitelj u vrhu vlasti  laguna knjige Prikaz knjige „Da je duži bio dan“: Davitelj u vrhu vlasti?
22.01.2025.
U trenutku kada smo okruženi opštim porastom fašizma u društvu i drastičnim revidiranjem istorije, u kojem najveće žrtve fašističkih pogroma najednom prikazuju kao zlikovce, veliko je osveženje „Da je...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.