Autobiografija jedne od najvećih rok zvezda u istoriji „Ja Elton Džon“

Autobiografija „Ja Elton Džon“ na vrhu je liste bestselera u Srbiji iako je „nedostojna rok zvezda“, prevejeni tezgaroš i diva koja je „najzad poludela“ sredinom osamdesetih prodala u Beogradu i Sarajevu svega stotinak karata za koncerte.

Nedavno objavljena knjiga „Ja Elton Džon“, autobiografija jedne od najvećih rok zvezda u istoriji, iznenađujuće se našla u vrhu liste Laguninih bestselera. „Ja Elton Džon“ reklamira se kao knjiga „koja pomera granice“ i ne bavi se „šokantnim detaljima koji su dospevali na naslovne stranice magazine već o mukotrpnom putu do spoznaje o svom životu“.

Prema rečima rok muzičara i novinara Dejana Cukića, prevodioca knjige „Ja Elton Džon“, autobiografija Eltona Džona je specifična onoliko koliko je Elton Džon specifičan kao pojava na svetskoj rok sceni.

„On je jedan veliki zabavljač koji je smatrao samog sebe nedostojnim položaja rok zvezde. Mislio je i da ne izgleda kao rok zvezda i zbog toga je morao da se dodatno potrudi na sceni da bi publiku zabavio. Tako se i ponašao, kao stari, prevejani tezgaroš jer je počeo da svira po pabovima kao mlađi tinejdžer i naučio razne trikove zanata i, na neki način, sve te trikove 'kako zabaviti publiku' on prenosi i na tekst“, kaže Cukić.

Naravno, to nije osnovni kvalitet teksta, već „njegova iskrenost i volja da čitav svoj vrlo uzbudljivi i ne baš tako jednostavni život prenese svojoj publici“ dodaje on. Ono što dodatno čini atraktivnom ovu autobiografiju je „njegov smisao za humor i odlučnost da u najkomplikovanijim i emotivno najtežim pričama za njega lično, nađe tu dozu humora kojom će zabaviti čitaoce“, ističe naš sagovornik.

Cukić ističe da je autobiografija Eltona Džona puna humora na sopstveni račun i da se autor „nije stideo da razotkrije i tu svoju drugu, nezgodnu stranu“. Elton Džon je ponekad „umeo da glumi divu“, dodaje sagovornik.

„Jedna od najkomičnijih scena je kad je, pošto mu se kuća renovirala, zvao svoju firmu da učine nešto povodom vetra koji mu smeta u hotelu. To je bio jedan od vrhunaca njegove samoživosti, a onda je čuo glas svog službenika koji je ekipi u kancelariji rekao: 'Ona je najzad poludela'. To mi je bilo jako zabavno i predstavlja primer koliko ljudi koji zarade toliko novca mogu da izgube putokaz gde se nalaze u životu“, kaže Cukić.

Ono što je dobro za Eltona i što je lepo i poučno u ovoj knjizi je što se on iz tog pakla izvukao, uspeo je da se skine sa droga i alkohola i što je još lepše, posvetio je kasnije svoj život ulaganju u humanitarne organizacije.

„Naročito je podržavao humanitarne organizacije za borbu protiv AIDS-a jer se smatra naročito srećnim što se taj 'ruski rulet' nije završio sa metkom u njegovom čelu. S druge strane, bio je uvek tu da pomogne i prijateljima i poznanicima kojima je smatrao da treba pomoći“, dodaje sagovornik.

Iako je decenijama jedna od najvećih rok zvezda, Elton Džon nije bio preterano popularan u bivšoj Jugoslaviji. Za koncert u postolimpijskom Sarajevu 1984. godine prodao je oko 100 ulaznica, o čemu je pisao Nele Karajlić u „Fajrontu u Sarajevu“, a slično je prošao i u Beogradu, dodaje Cukić.

„Sećam se, radio sam u to vreme za časopis koji se zvao 'Rok' i imao sam u rukama 50-ak karata taj dan jer su organizatori rekli: 'Elton nam je oprostio dug i daj da napunimo što više'. Tako da ne znam koliko se karata prodalo u Beogradu, bilo je jedno tri do 4.000 ljudi u hali Pionir, nije bilo prazno, ali svi ljudi koji su bili na koncertu postali su njegovi obožavaoci. Jednostavno, to je bio jedan od najboljih koncerata tog vremena“, kaže Cukić.

Dodaje da su ljudi su skloni da taj fenomen objašnjavaju našim balkanskim otporom gej osobama, ali misli da to nije tačno zato što se u to vreme nije toliko ni znalo o njegovim seksualnim sklonostima.

Smatra da je scena u našoj zemlji bila dosta pod uticajem kritičara i onoga što pišu novine zato što kod nas nije postojao taj sistem vrednovanja popularnosti na osnovu top-lista i prodaje ploča. A na osnovu tih parametara, Elton Džon je neko ko je vladao sedamdesetih godina prošlog veka.

„Ovde su se cenili i smatrali ozbiljni ortodoksni rok bendovi kao što su Led cepelin, Dip Parpl, Blek sabat, a s druge strane kantautori kao što je Bob Dilan ili Nil Jang. Elton je neko ko je spojio te dve krajnosti i pravio izuzetne rok koncerte, njegova muzika je bila uvek melodična sa vrlo veštim, pismenim aranžmanima, tako da je to neka kombinacija koja ovde nije prolazila i možda bi tu trebalo tražiti razloge“, ocenjuje Cukić.

Elton Džon se uvek trudio da ne bude „kul“, probao je da uvek bude zabavan i komičan, a taj način humora na svoj račun koji su vrlo često potencirali njegovi kostimi, ovde jednostavno nije dobro prolazio, objašnjava on.

„Međutim, zanimljivo je da se ta situacija menja. Preveo sam dosta autobiografija i biografija, ovo je 15. ili 16. ali nikada takvo medijsko interesovanje nisam doživeo sa nekom od prethodnik knjiga kao sa ovom. Da li je to zbog ove situacije i toga da se danas ništa ne dešava po pitanju muzike i filmova, ne znam, ali, u svakom slučaju, za ovih 12 godina koliko se bavim prevođenjem muzičke literature, nije mi se dogodilo da svaki dan dajem po dva ili tri intervjua vezano za neku knjigu“, zaključio je Cukić.

Izvor: Glas javnosti/Sputnjik