Anti-Hitlerov pokret otpora ima jednu šansu da izbegne rat u „Minhenu“ Roberta Herisa

Za osobe koje uče o Drugom svetskom ratu, određena mesta imaju trajnu rezonancu: između ostalih tu su Perl Harbor, Dankerk, Staljingrad, Monte Kazino, Ivo Džima, Hirošima. Još jedna prekretnica, iako je njen značaj više politički nego vojni, jeste Minhen, grad u kojem se britanski premijer Nevil Čemberlen susreo sa Adolfom Hitlerom u septembru 1938. u očajničkom pokušaju da održi mir u Evropi.

Njihov susret je ključna tačka „Minhena“ Roberta Herisa, autora brojnih romana o političkoj istoriji, od drevnog Rima do modernog Londona. Njegov najnoviji roman nudi bolan pogled na časnog čoveka koji žudi za mirom i suočava se sa protivnikom kome je samo osvajanje na umu i prezir prema Čemberlenovim dobrim namerama. Dvojica lidera se susreću kako bi raspravljali o Hitlerovim zahtevima da se Sudetski region Čehoslovačke preda Nemačkoj. Čemberlen, u strahu od Hitlerovog besa, prihvata, ali traži njegovu garanciju da će uslediti mir, a ne dodatni zahtevi.

Čemberlen će biti optužen za popustljivost, ali Heris u njemu vidi čoveka koga progone stotine hiljada engleskih žrtava iz Prvog svetskog rata nepunih 20 godina ranije, i zato očajnički želi da dobije na vremenu. Pre odlaska u Minhen, on ispituje glavnokomandujuće engleske vojske o njihovoj spremnosti. Komandant armije izveštava: „Imamo tek trećinu topova neophodnih za odbranu Londona, a i to su većinom zastareli modeli iz prošlog rata“. Komandant vazduhoplovstva priznaje: „Na papiru za odbranu zemlje imamo raspoloživih dvadeset šest eskadrona, ali samo šest imaju moderne avione“.  Dodaje da oružje na borbenim avionima uragan ima tehničke probleme: „Zalede se na visini iznad četiri i po hiljade metara.“

Iako je njegova priča zasnovana na činjenicama, Heris koristi dva fiktivna lika kako bi postigao romansirani kraj. Oni su mladi muškarci, jedan je Britanac, a drugi je Nemac, sprijateljili su se na studijama u Oksfordu i sada su pomoćnici diplomatama, istorijskim ličnostima. Hju Legat je u britanskoj delegaciji, jer govori tečno nemački. Paul von Hartman je deo Hitlerove pratnje iako potajno pripada grupi vojnih i diplomatskih zvaničnika u Berlinu koji se nadaju da će zbaciti nemačkog lidera. Tokom Minhenske konferencije, Von Hartman krišom daje svom engleskom prijatelju informacije o Hitlerovom planu, koje mogu da ojačaju Čemberlenovu poziciju. Zna da rizikuje svoj život.

Britanci gledaju nemačkog lidera sa zaprepašćenjem. Čemberlen, za prvi sastanak sa diktatorom, kaže da se osećao kao viktorijanski istraživač koji se susreo sa „nekim krvožednim poglavicom“. Legata su opčinile Hitlerove „čudno tamne plave oči“ i dodaje da se „snažno osećao na znoj“. Hitlerovi nemački neprijatelji posmatrali su ga kao „vulgarnog austrijskog kaplara“ koji misli da je vojni genije.

U ovoj priči skoro da nema romanse. Posećujemo apartman u Minhenu u kom je Hitler nekada živeo sa svojom polurođakom Geli Raubal, za koju se sumnja da mu je bila ljubavnica i koja je navodno njegovim pištoljem izvršila samoubistvo 1931, u 23. godini života. Do dešavanja iz Minhena, Hitler je započeo svoju dugu vezu sa Evom Braun, ali se govorilo da su mu žene iz osoblja bile ljubavnice. Legatova žena iz Engleske je lepa, bogata i neverna. Von Hartmanova ljubav je sekretarica u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, u koju baš i nema poverenja. Makar je Čemberlen srećno oženjen.

Pri kraju konferencije Čemberlen ubeđuje Hitlera da potpiše izjavu koja „simbolizuje želju naša dva naroda da više nikada ne zarate“. Hitleru su ove reči beznačajne, ali Čemberlen izjavulje da su one dokaz da je mir postignut.

U Engleskoj ga proglašavaju mirotvorcem i ostaje na poziciji skoro dve godine, ali je zbog Hitlerove agresije primoran da da ostavku. Zamenjuje ga Vinston Čerčil čije je inspirativno vođstvo, kao i briljantnost kraljevske avijacije, pokvarilo Hitlerovu invaziju na Englesku. U međuvremenu će američka i sovjetska moć slomiti Treći Rajh.

Neki kritičari i dalje Čemberlena smatraju previše popustiljivim, ali Heris podvlači važnost kupljenog vremena citirajući Hitlerov ogorčeni govor z februara 1945. kada je poraz Nemačke bio blizu: „Trebalo je da rat započnemo 1938.“

Heris je još jednom neverovatnom veštinom oživeo istoriju.

Izvor: washingtonpost.com  
Prevod: Miloš Vulikić