Laguna - Bukmarker - Anđelin pepeo - Knjige o kojima se priča
Radno vreme knjižara tokom praznika »
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Anđelin pepeo

Američki autor irskog porekla Frenk Mekort u Anđelinom pepelu evocira prvih devetnaest godina svog života. Radnja se odvija na relaciji Njujork–Limerik u Irskoj, tridesetih godina prošlog veka. Mekortovi memoari nagrađeni su Pulicerovom nagradom u kategoriji autobiografije.

Kao najstariji sin Malačija i Anđele, Frenk je bio prinuđen da u trenucima najvećih porodičnih kriza preuzme brigu o svojoj braći i sestri. Majka je mnogo rađala, a često se dešavalo da deca umiru, pa je tonula u depresiju. Otac je bio notorni alkoholičar zbog kog su se selili i bili u dugovima. Autentičnim glasom dečaka-pripovedača, Anđelin pepeo nam donosi priču o turobnom odrastanju u eri Velike depresije.

Kada rođaci vide da Mekortovi ne mogu da sastave kraj s krajem u Njujorku, da Malači gubi poslove i da je ogrezao u alkoholizam, javljaju Anđelinoj porodici da pošalje novac za karte i vraćaju ih u Irsku. Život je tamo još teži. Po izbijanju Drugog svetskog rata, Malači u potrazi za poslom odlazi u Englesku. Frenk je prinuđen da preuzme brigu o porodici kad otac sasvim prestane da se javlja i šalje novac. Menjajući poslove nalik akterima pikarskih romana, Frenk upoznaje gomilu osobenjaka i prevaranata. Ako je i gajio iluzije o ljudskoj dobroti, u tom periodu su se raspršile. Pokretačka sila Frenkovog detinjstva su neprestani osećaj krivice i pitanje svih pitanja – da li će u pakao posle svakog postupka koji je po parametrima vere sumnjiv ili loš? Biti posvećen katolik značilo je redovno prisustvovanje službama i život izjeden grižom savesti. Kada zaradi tifus i završi u bolnici, paradoksalno je što je to prvo mesto na kom iskusi dobru hranu, čist krevet i toplinu. Tamo će Frenk naučiti da čita, što će mu kasnije poslužiti kao jedna od korisnijih veština jer je bilo mnogo nepismenih u njegovom okruženju. Nakon porodične tragedije koja ga zadesi, Frenk grozničavo radi na skupljanju novca za kartu do Amerike.

Iako je Mekortova priča vezana za specifično nasleđe i uzak istorijski okvir, univerzalnost uvida na koje nailazimo jeste ono što ovu knjigu čini tako vitalnom. Autorovo iskustvo govori u prilog stereotipu koji je u Americi važio za Irce – da su sentimentalne pijanice koje u svom tragičnom zanosu zanemaruju potrebe sopstvene dece. Prepoznajući obrasce koji su život činili nepodnošljivim generacijama unazad, Frenk Mekort svesno teži drugačijem životu od onog koji su vodili njegovi roditelji. Nošen tom željom, stiže u Njujork.

Autor teksta: Ivana Veselinović


Podelite na društvenim mrežama:

5 književnih preporuka šta smo čitali u decembru 2024 godine  laguna knjige 5 književnih preporuka: Šta smo čitali u decembru 2024. godine?
03.01.2025.
Decembar su obeležili brojni naslovi koje smo s nestrpljenjem čekali da zaokružimo proteklu godinu – od publicistike (neispričane priče o šampionu NBA Nikoli Jokiću i neispričane istorije autora ...
više
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
03.01.2025.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
šest laguninih naslova u širem izboru za ninovu nagradu laguna knjige Šest Laguninih naslova u širem izboru za Ninovu nagradu
03.01.2025.
Žiri Ninove nagrade za roman godine – Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden ‒ načinio je prvi odabir i, od ukupno pristiglih 185 romana...
više
o romanu prisutnost ježija kosinjskog u okviru 119 laguninog kluba govoriće zoran janković laguna knjige O romanu „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog u okviru 119. Laguninog kluba govoriće Zoran Janković
03.01.2025.
Vizionarski roman „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog, po kojem je 1979. godine Hal Ešbi snimio film „Dobro došli, gospodine Čens“, s nezaboravnim Piterom Selersom u glavnoj ulozi, biće tema 119. tribine L...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.