Ana Atanasković je diplomirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a master rad „Reklama u izdavaštvu“ odbranila je na Univerzitetu Singidunum. Do sada je objavila dve zbirke priča o Beogradu („Beogradske majske priče“ i „Beograd je ljubav“), kao i istorijsko-biografske romane „Duet duša“, „
Kraljica jorgovana“, „Davorjanka Paunović“, „
Moja ljubav Nikola Tesla“ i „
Zmajeva žena“.
Kako izgleda život jedne autorke popularnih romana, kako izgleda svakodnevica?
Trenutno turbulentno, jer mi je izašao novi roman, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, žene despota Stefana Lazarevića, te sam u stalnim kontaktima sa čitaocima, što kroz promocije, što kroz razne sastanke ili gostovanja u medijima.
To sve usklađujem sa zvaničnim poslom, pa imam malo vremena za pisanje novog romana, koji će, nadam se, imati svoju prvu radnu verziju do kraja ove godine. Tu su i društvene mreže, na kojima se takođe družim sa čitaocima. Slobodno vreme iskoristim za šetnju ili neki fini restoran, mada su i te aktivnosti skoro uvek povezane sa onim što pišem, jer pišem o svojim iskustvima, što na svom sajtu, što u delovima eseja o Beogradu koje objavljujem u Politici. Moj život je od 2006. godine ispunjen u potpunosti raznim vrstama pisanja i ne žalim se, to sam želela još od detinjstva.
Šta Vas je podstaklo da se usmerite ka istorijskim ličnostima i pišete o njima?
Oduvek sam volela istoriju, ali i njene skrivene delove, tako da, u stvari, pišem o manje poznatim aspektima poznatih ličnosti, kao i o ženama o kojima se malo ili skoro ništa ne zna, a koje su bile pod senkom čuvenih muškaraca. Volim da otkrivam prohujale svetove i da im udahnem novi život, jer smatram da je ono što jedino stvarno postoji sadašnjost, da ništa nije prošlo, da su životi svih ljudi uvek tu, sa nama, da njihove energije žive u obruču ljubavi oko planete Zemlje, a da onaj ko uđe srcem u taj obruč – može i da uđe u njihove priče.
Šta je najdragocenije što ste naučili baveći se njima?
Život je veličanstven! I najveličanstveniji među nama su imali izazove, padove, kajanja, iskušenja, što ne umanjuje njihovu bitnost, naprotiv – ako su se izdigli iznad sopstvene sudbine i uradili velike stvari, ako su oni mogli, možemo i mi. Naučila sam šta su dragocenosti života – ljubav i vera, poverenje u sopstveni put.
Koji je najveći izazov za Vas kao pisca?
Ne postoje izazovi u književnom smislu, zato što sam još na fakultetu više volela predmete iz engleske književnosti i zato što zaista živim za pisanje i ništa mi nije teško. Najveći izazov je praktičan – smeta mi buka, naročito kad dolazi iz stana iznad mene. Potrebni su mi mir i tišina, te bih volela da mogu samo da pišem, i to u nekoj kući ispunjenoj mirom i velikom bibliotekom.
Kako se osećate kao žena, autorka čitanih romana na književnoj sceni na kojoj i dalje dominiraju muškarci?
Ne bih rekla da dominiraju muškarci, niti da ijedan pol dominira, čini mi se da se iskristalisao odličan balans, tj. da ima dosta književnica među bestseler autorima. Drago mi je da idem njihovim stopama i da se moj ženski glas u književnosti čuje. Najviše mi je drago zbog mojih junakinja, jer želim da se kroz srca čitalaca širi emocija koju sam im dala.
Koja Vam je istorijska priča najdraža?
Ne mogu da se odlučim, jer volim mnogo istorijskih priča, ali svaka pobeda pravde i istine u nekoj bici ili ličnoj borbi me uvek najviše fascinira.
Koja ličnost je ostavila najjači utisak na Vas?
Volim kakav je trag u istoriji ostavila kraljica Elizabeta I.
O kom istorijskom periodu najviše volite da pišete?
O srednjem veku.
Da li mislite da je prošlost bolja i svetlija od budućnosti?
Ranije sam smatrala da će budućnost biti bolja i volim napredak tehnologije (mada, sve je stalna sadašnjost, ali hajde percipiramo interno, lokalno vreme, zašto da ne), ali mi se, kako sagledavam svet poslednjih godina, čini da će svet morati opet da preživi nešto strašno da bi se „iznivelisao“, jer mi deluje da je prilično debalansiran.
Autor: Lidija Ćulibrk
Izvor: Lepota&Zdravlje